zdravo državo.
Šaljem ti ovo pismo u nadi da ćeš me izvući, da ću se izvući, ili pak, da ćemo me zajedno izvući, tj. da ćeš mi pomoći da se izvučem.
Pitaš se odakle to treba da se izvučem, u tebi tako savršenoj?
Uh, pa kad me već povlačiš za jezik, treba da se oslobodim frustracija i poremećaja svih mogućih oblika,
o ostalim jarugama da i ne govorim.
Veruješ li da sam malo zastala, zapitala se i razmišljala da li da upotrebim onaj sočniji izraz umesto blede jaruge?
Da, jaruga nije ništa naspram onoga što sam htela da kažem, s obzirom na to da mi psovanje uživo, nije nikakva nepoznanica.
Uh, samo da me čuješ kako psujem, čestitala bi mi na suzdržanosti, a u toj oblasti sam zasigurno prava beda.
Skoro čista nula, veruj mi.
Elem, sad je red da ti nabrojim moje muke, jer sam te valjda uverila da teškom mukom glumim finoću, samo, nisi ti razlog.
Razlog je pisanje koje ne želim da okaljam do krajnosti.
Evo, ovako:
Pre svega želim da se izvučem od glume, iz bilo kakvog oblika foliranja.
Razumeš, ne bih ni da se foliram, mada, ne bih ni da puno gori svet od mene, blati moju muku i revolt.
Potom, želim da se izvučem iz posledica koje mi donosi moja plahovita narav, a da opet ne postanem nekakav poltron koji stalno ponavlja kako si ti divna i kako nigde nema boljeg utočišta, niti veće moralne potkovanosti.
Laganje mi stvarno ne ide dobro, a ti ćeš valjda izmisliti neki način da me smiriš i izvučeš.
I, nije to sve draga državo.
Baš sam na dnu, pa moram da nastavim.
Postoji jedan vrlo težak problem.
Elem, otkad znam za sebe, previše toga primećujem.
Malo onih unutrašnjih sitnica koje ljudi donose, pored mene prolaze neprimećene, naravno, na moj račun i način, na tvoj nikako.
I razume se, želim da se izvučem iz sveobuhvatnog primećivanja ljudskih pakosti, glupavila i sl.
Najzad, u nadi da neće biti nastavka ovog serijala, želim da se izvučem od toga da malo-malo, nezasluženo sažaljevam ljude.
I, sad, ti misliš da hoću da postanem tvrda, zatupljena i mutava?
Sigurna si da samo nekakav stručnjak kome si ti dala diplomu, može da mi pomogne lekovima čiji je rok trajanja istekao još pre nastanka prve od mogućih ihahaj država sa ovih balkanskih prostora, ili da se ne izrazim oštrije, pošto nema šanse da se pri solidno čistoj svesti služim govorom mržnje.
E, pa, tebe mrzi da razmišljaš, pa je mnogo toga u šta si sigurna, čisti promašaj.
Znam da veruješ u onaj običaj da nepodobne treba otaljati, tj. smandrljati tako što ćeš ih poslati kod nekog stručnjaka koji ponekad možda i nije stručan onoliko koliko bi trebalo.
Međutim, tamo ću otići kad se meni bude išlo, a ne kad se tebi prohte da ja odem, pošto se, pogađaš, radi o meni, a ne o tebi.
Ako me pamćenje i utisci dobro služe, prečesto se ponašaš prema građanima čak kao da se ne radi ni o tebi, ni o njima, već o tamo nekom starom gvožđu iz praistorije sa neke šklj planete.
Uh, baš sam oličenje blagosti...
Daleko je to i ispod ranga starog gvožđa.
No, smisli ti nešto originalnije.
Daj mi posao, da ne dokoličarim.
Evo, recimo, da ujutru idem na posao, ne bih imala vremena za ove brbljarije, pa sad ti vidi šta je bolje, da radim ili da te zj napismeno.
Eto ti razloga zašto me treba izvući od mog anarhizma, destrukcije, satire, dokoličarenja i promenljivih faza.
Danas ću napisati emotivnu pesmu, a sutra ću da bodem i gorim u sarkastičnom ushićenju, a kod takvih se nikad ne zna šta je sledeće.
Slobodno u pomoć pozovi svoju sestru crkvu.
Ako sam dobro upućena, mnogi verujući smatraju da je moguće izvlačenje i iz najneverovatnijih situacija, pa izvolite.
Vidimo se u nekom naučnofantastičnom romanu, ti državo, tvoja sestra crkva i ja, na završnoj svečanosti masovnog izvlačenja iz svega i svačega.
Tamo će nam se pridružiti svi bolesni, siromašni, slepi, gluvi i nemi, svi devijantni, svi seksualno različiti i svi ateisti, pa ćemo postati potpuno normalni i bogati, u naučnofantastičnom romanu, naravno,
ili, uuuuuuuuuupsssssssss, u tvom TV dnevniku.
Sve u svemu, kad bi izvlačenje bilo tako moguća pojavica, naučna fantastika ne bi ni postojala.
Nema komentara:
Objavi komentar