Šta je to u nama tako crno i mračno da se moramo braniti od ljubavi, od jakih emocija, odnaše lične istine od koje je teško pobeći?
Da li je greh voleti i da li se taj greh može izbeći tako što ćemo birati koga ćemo voleti?
Da li je uopšte moguće biti srećan zbog racionalnog izbora u kome nam pomaže razum bez mnogo srca?
Da li samoću i patnju treba izbeći po svaku cenu, a samo zato što je navodni privid sreće naizgled podnošljiviji od istine?
Hmmmmmmmmmm, i sve tako dok se ne rastanemo sa sobom iznutra, šta god to značilo u prevodu...
P.S. Auh, što je ovo današnje "NEEEEEEEEEE" okrutno i naporno!!!
Nema komentara:
Objavi komentar