Poneki klik

Čini li me srećnom poneki klik
uglavnom, površnih poznanika.
Ne, to je samo mali, glupi trik,
za prekobrojne lažna slika.

Svi me hvale, pišu mi fraktate.
dižu nos jer su pričali sa mnom,
a u meni, bolje je da znate,
za ljudima pustoš osta uglavnom.

I kako stiže svaki novi klik,
kapiram, neretko i radi reda,
Za mnom iskreno, sa mnogo čežnje
najčešće melanholija gleda.

Čeka da me uzme u slabosti
uz svoj stari, siguran trik
i dok tako pijem u žalosti,
sa interneta stiže novi klik.

Pismo silikonskoj dragoj

Bila je prelepa dok nije zaspala.
Kada je ustala, sasvim se raspala.
Od veštačke lutke na njoj baš ni traga.
Jednim je pogledom upoznao vraga.

Napisao joj je oproštajno pismo
U kome kajanje osetili nismo
pa, evo, pročitajte tu hladnu porugu
dok bezdušnik traži silikonku drugu.

Očajan hirurg radio je na tebi.
Takvog dušmaninu poželela ne bi.
Mnogo je Štedeo na tvojim grudima.
Teško će ti sad biti među ljudima,

Preostale mrvice sam skupljao satima.
Ostavio sam ih pred sobnim vratima
da osetiš kakav si stiropor bila,
izmrvljena lepojko slomljenih krila.

Pogledaj, molim te na šta stvarno ličiš
sa šminkom koju ćeš moći da očistiš
tek kada odvojiš gomilicu para
da odeš kod nekog cenjenog strugara,
pa da on očisti tvoje masno lice
uz pomoć ekstremno dobre strugalice

Od kose, noktiju, lažnih trepavica
korist će imati moja komšinica,
da bi i nju malo vatre ogrejalo,
jer je sirotici drva ponestalo.

O, da, zaboravih moja pokidana!!!
Nemoj biti ovde ti više ni dana!!!
Smetnuo sam s uma zbog noćašnje strasti
da će nad sobom ostati bez vlasti
moja čudna žena, prava opasnica
ako čuje da si meni ljubavnica,
pa strašno nagrdi delić tvoga lica,
mada, to je za nju predivna sitnica,
jer ume da bude mnogo gore volje.
O čemu ti pričam, shvatićeš najbolje
ako ti kažem da je ta zla kobra,
samo u užasu izuzetno dobra
zbrisala sa zemlje tvoje prethodnice,
sačuvaćeš draga, kakvo, takvo lice.

Umorni od čekanja

Svesni ste da nešto uporno vas ruši,
kao da pošteno ne možete stati
ni na svoje dve hrabre noge
koje su nekad imale jačinu.

Glupo vam je što nemate staru snagu,
što ne možete slušati iste priče,
ćutke podnositi isti teret,
ali nebiste da padnete u bezdan,
da postanete senka samoga sebe
dok vaša mladost polako razmišlja
da zauvek ode negde drugde.

Ako se požalite, grdiće vas ljudi
i tvrditi da trčite bez glave
za iluzijama iz loše bajke.
a vi ćete se samo nasmejati setno
i reći da ste umorni od čekanja
na neke čudne, daleke ljude.

Svu krivicu ćete uzeti na sebe,
jer ste sami ponizili vreme
u nadi da vreme čekanje prašta
i stoji opčinjeno upornošću vašom.

No, vreme ide, a čovek stari
i ne haje za bivše dane
kad ste se nadali da ste najjači,
da ima nagrade za vaše čekanje.

I sada, odjednom, vaš odraz je tužan.
Još uvek ste stablo, ali ne zadugo.
Svinuste se malo, pa opet, dobro je
što nedadoste da se stablo slomi.

Umor od čekanja, žig je koji peče,
Možda zauvek, možda uz gorčinu
što niste ranije, vi, stari sanjari
shvatili da život i bez vas će teći.

Zato udarnički, u nove pobede
krenite s osmehom i bez osvrtanja,
a ako neko iz prošlosti vaše
shvati da je gotov maraton čekanja,
pozdravite ga glasom predalekim,
I poručite da je prazno mesto
na kome je čekala jedna budala.

Ćutanje o sebi unutar sebe

Zašto sebi prećutkujemo sebe?
Šta tako strašno sebi o sebi
ni u ludilu ne možemo reći?
Zašto se više od svega stidimo sebe
onakvih kakvi stvarno jesmo?
Zašto sebi ne priznamo najočiglednije o sebi?
O nama mnogi mnogo toga znaju
dok mi potiskujemo sebe u sebi.
Žalost koja vodi ka katastrofi
do koje ne bi došlo kada bismo bili svesni
u šta će nas pretvoriti eksplozija
zbog prećutkivanja unutar sebe.
Nismo tako retko slušali priče
o čoveku koji više nije čovek,
već gar nad kojim plaču prijatelji bivši,
neželeći ga nazad uništenog,
već traže privid koji su voleli.
Mi pak težimo da ostanemo privid,
jer manje boli nego da smo ljudi,
manje nam se smeju površni bednici
čijem mišljenju dajemo prednost
nad vatrom koja će nam zapaliti dušu
kad jednom ćutanje dođe po svoje.

Roditeljska grdnja drastično goji

Poznati svetski psihijatar NH i njegova grupa koja s vremena na vreme dolazi do istinitih naučnih otkrića, ustanovila je da do gojaznosti dolazi između ostalog i zbog roditeljske grdnje.
Naime, bez obzira na vašu životnu dob, roditeljska grdnja će vas dovesti do neuobičajene vrste stresa.
U klasičnim stres situacijama, osoba gubi kilograme.
U ovom slučaju, pak, kada vas roditelj često grdi, vi se ponašate kao da vam je svejedno.
Međutim, psihijatar NH i njegovih sto tri deset kolega tvrde da ste žrtva potiskivanog stresa, manifestovanog kroz gojaznost.
Istraživanje sprovedeno na tri hiljade osoba govori i o mestu na koje je u dve hiljade sedamsto trideset slučajeva otišao višak kilograma.
Stručnjaci objašnjavaju da se bes prvo skuplja u glavi, a zatim silazi u želudac da bi se kroz višak kilograma zadržao na pozadini.
Preostalih dvesta sedamdesetoro ljudi je imalo manje sreće, jer je bes ostao u glavi i pretvorio je u opasnost za okolinu.
Dobra strana istraživanja se sastoji u tome da zbog grdnje ne dobijate pivski stomak.
Pozadinu je nekako lepše videti, zar ne!?
Međutim, postoji i loša strana priče.
Tačno je da je znatno bolje imati ogromnu pozadinu nego ostati bez funkcionalne glave, ali je tačno i da je najgore što niste ni primetili da vam je mozak sišao pravo u guzicu ako ste poverovali u ovu priču.