Moj brat Pera i njegovi drugovi iz zgrade su imali veoma neobičnu tajnu.
Ne, nisu svi bili gay, kao što bi pomislili ljubitelji modernih stereotipa.
Pera je Za javnost bio pasionirani ljubitelj fudbala i cela porodica se ponosila pobedom njegovog tima na turniru desnog krila naše ulice.
Naime, kako bi dokazalo da je veće i moćnije, desno krilo je u inat levom krilu organizovalo turnir na kome je, doduše, međusobno zaratilo, ali je bitno da je Pera odneo pobedu.
Premda mi je trebalo samo jedno veče da otkrijem njihovu tajnu, ne mogu reći da nisam iznenađena.
Dan je započeo mojim uživanjem u odličnom trileru i Perinim čitanjem dnevnih novina, kako sam tada verovala.
Njegovo nezadovoljstvo je prekinulo obostrani užitak.
"Oh, kakva glupača!
Nikada neće naći boljeg tipa od Franka!, zaurlao je.
"Ok, Pero, sviđa li se tebi glupača, Frank, ili glupača i Frank u paketu", odmah sam krenula sa provokacijom.
"Ti sve čuješ.
Sigurno sam buncao u snu".
"Zakasnićeš na utakmicu hamburgerije i desnog krila ulice u koje si prešao zbog raspada levog krila“, opomenula sam ga.
"Dosadna si!
Pusti me da spavam".
"Pero, ako te trener Janko Drama probudi, više definitivno nećeš imati čime da zaigraš".
"Neka, neka, tip je na kraju ipak našao novu“, mumlao je jedva povezano.
"Brate, danas ni najbezazlenije školarke nemaju tako dosadne snove", narugala sam se.
Njegov odgovor je sprečilo oštro zvono telefona.
Imala sam utisak da se uplašio da će, ako se ja kojim slučajem javim, naš fiksni telefon iz kineske prodavnice postati moja naredna večera.
"Halo, da, šta", izbezumljeno je buncao.
Otišla sam u svoju sobu, ali sam, za svaki slučaj ostavila poluotvorena vrata.
Ovoga puta za promenu zaista nije započeo normalan telefonski razgovor, pa sam želela da mu se nađem za nevolju.
"Šta, Serena je malog Simu prijavila policiji zato što je u snu spomenuo naše tajno društvo", zagrmeo je.
Oh, ti prokleti snovi i kakvo sad tajno društvo?
Na identifikatoru sam videla Mićin broj, a pomisao da su moj Pera, pogubljeni Mića i mali Sima osnovali tajno društvo zbog koga je Simina Serena Simu prijavila policiji, ne može izaći na dobro.
Da, ta pomisao bi mogla izazvati kod mene oblik ludila zbog koga bih se do smrti neprestano smejala.
Nego, biće dobro da prvo objasnim stvar.
Pogubljeni Mića je do sada najmanje tri puta na ulici izgubio lične dokumente, mali Sima je, premda iznosi dva metra visine i 150 kilograma težine taj nadimak dobio zbog straha od kreštave Serene pred kojom je, naravno, manji od bilo čega na svetu.
Moj Pera, pak, kad god misli da ga ne vidimo, cmizdri na priče iz tužnih ljubavnih filmova.
Naravno, niko iz kuće mu zbog sažaljenja nije preneo da ga skoro svakoga dana viđamo u tom stanju, jer bi mu od sramote prepuklo srce.
I sad, zamislite čime bi moglo da se bavi njihovo tajno društvo sa kojim usput policija ima posla.
Ne, ne, reč je samo o ružnom snu!
"Aha, znači, celu stvar je pogoršao drug Miloje.
Šta bre, hladno je pred policijom prošao pored Serene i rekao joj da su njeni roditelji bili predvidljivi kada su joj dali ime!
E, naš Miloje je legenda veka!"
Oh, inače, naš Miloje, tj. drug Miloje je stari Partijac koji ne želi ni da čuje da je vlast promenjena pre bezveznih dvadeset pet godina.
I šta ovi momci traže sa drugom Milojem u tajnom društvu?
Put do psihijatrije ili?
Ludnica Nije baš blizu, ali za nuždu ćemo se snaći.
"Oh, ta glupa serena, uništiće malog Simu", zavapio je Pera.
Konačno dve istine!
Serena je više nego glupa i zaista će uništiti Simu.
U najboljem slučaju će prerano ogluveti od njenog kreštanja.
Što se simbolike imena tiče, Serenini roditelji su očigledno nešto u vezi njenog posla i naravi predvideli.
Naime, našem selu definitivno nikada nije trebao javni klozet, ali se načelnik Timotije sažalio na Simu tako što je izgradio to mesto i Serenu zaposlio, razume se, kao baba seru.
Tim humanim poduhvatom je jadnom Simi obezbedio lakše disanje od devet do pet popodne, tokom radnog vremena njegove žene koja javni klozet pored već postojećeg smrada zagađuje i tračevima kojima se tamo hrani.
I sad se svi vi još gorljivije pitate kakve to strašne tajne kriju ovi siroti ljudi.
No, vaše pitanje i čuđenje će na momenat prekinuti glas moga brata.
"Kakav bre sastanak u kafani?
Da li si ti Mićo normalan?
Kad smo se mi to sastali u kafani?
Hoćeš da celo selo čuje naše jade!?"
"Oh, dobro, državni udar otpada, jer seoski jadi i puč definitivno ne idu zajedno", sa olakšanjem sam pomislila.
"Onda se vidimo kod mene u sobi.
Marija večeras ionako ide u grad u pozorište, pa nećemo imati sumnjivu publiku!, zaključio je Pera.
Aha, kako da ne?
No, ipak nisam htela da budem sumnjiva, pa sam mu tek za deset minuta poslala poruku da sam krenula.
I tako sam čekala da se skupe.
Ono što nisam znala je da društvu pripada i tip koga smo svi zvali Staljin.
Staljin odgovor ne nije prihvatao ni kao mogućnost, a posebno ne kao završnicu.
Svakom ko bi mu jednom zamucao nekakvo ne, zauvek je okretao leđa.
J... neshvatljivo je šta svi ovi ljudi i Staljin rade na istoj strani.
Ipak, Staljin kasni na sastanak, pa sam na odgovor morala pričekati.
Šta ćete, može mu se.
Aha, tu je i tip zvani Barbi, baš super.
Mnogo je sladak i šteta što i da hoću, ne mogu biti njegova ona prava.
"Oh, zar zbog ovakve tričarije moramo da se krijemo godinama.
Umoran sam od svega, da vam iskreno kažem", jadao se Barbi.
"Hm, zar ćeš i ti na policiju, kao i Serena!, zabrinuo se...
Hej, ko je to zapravo?
Ma, čekaj, čujem li ja to Slobin glas?
Sloba je inače zajebant i moja komšijska simpatija.
Premda nosi čuveno ime, nikako ne ide u kombinaciji ni sa Milojem, ni sa Staljinom, a tek sa Barbi!
Slobu i Barbi sam samo jednom čula da razgovaraju, ito, pred neku gay paradu kada je ostatak komšiluka morao da ih razdvoji.
Oh, ovo je definitivno okrnjen, nepolitički skup.
"I dobro Barbi, kada ćeš mi vratiti Zlatnu ružu!, zapitao je Sloba.
"mnogo me je potreslo ono kad su došli po njega u Otmici uspavanog čeda.
Izvini, od sveg jada sam zaboravio na nju“.
"Ne boj se Barbi.
Oni su došli po njega, a on je pobegao, kao u dobrim meksičkim sapunicama!, javio se čika Miloje.
"Mene je danas oduševio Frank.
Pred trista ljudi je ispsovao svoju staru tlačiteljku i zbog te hrabrosti je u tako veličanstvenoj gomili pronašao helen", konačno se javio i Pera.
"Aha, misliš na javni preokret", oglasio se i Mića.
"Hej, ljudi, a da tek... decenijsko iskušenje.
"Šta Mićo da tek, nisam te dobro čula!, ogorčeno sam pomislila.
"Da, da, deset godina je skupljao hrabrost da joj oduzme nevinost, a onda"...
"Ma, nije istina.
Juče smo to obavili", obznanio je Pera.
"Ćuti bre Pero!
Ne mislim na tebe i tvoju dragu, nego na!...
Uh, opet je prokleti Mića promrmljao nešto nerazumljivo.
Osim toga, kad bi Pera znao da je njegova Svetlana nevinost izgubila još u sedmom razredu, sigurno ne bi živeo u uverenju da su baš njemu za taj poduhvat trebale godine.
"I onda je dragi moji prijatelji ona njega morala da zaprosi.
Jednostavno je osetila da on nema hrabrosti i da će ostati usedelica ako ga pusti da i dalje skuplja hrabrost".
"Čekaj, kakva usedelica, pa nisu se valjda upoznali u poznoj starosti!, zgranuo se Sloba.
"Ne baš tako, ali su oboje imali pedesetak godina i tih dodatnih deset ih je mnogo koštalo.
"Ne mogu da verujem da Mića i društvo gledaju meksičke sapunice", jedva sam se suzdržala da ne vrisnem.
"Jbg Mićo, sad si nam sve ispričao", požalio se Miloje.
"Ma, ne, nisam blesav!
Pročitajte da vidite gde je otišla njena nevinost.
"Garant u saksiju sa uvelim cvećem", promrmljala sam.
Nego, šta ovi ovde imaju za cilj i da li su se ovako bitno sastali da bi pričali o usedeličkoj nevinosti?
"Jao, a ja sam se zaljubio u Majkla!, zacičao je Barbi.
"Nisi valjda pomislio da će ti Majkl iz drugačije ljubavi uzvratiti ljubav!, narugao se Sloba.
"Ma, jok, predao se veri i postao verski fanatik, i sve to samo zato što se razočarao u svog razrednog starešinu iz Srednje škole.
Kreten ga uopšte nije primećivao."
"I šta je to, nekakva glupost sa navodno srećnim krajem", pitao je Pera.
"Da, mi samo preferiramo srećan kraj!, dodao je Mića.
"Ne, stvar se zapravo zove Drugačija ljubav i ja sam poverovao da će me to usrećiti, ali Majkl na kraju skače od sreće."
"aha, da, ti verski fanatici na kraju stvarno skaču od sreće kad malo odlepe".
"Ne zezaj Slobo, moramo se diviti Majklu koji je svoju tragediju nosio tokom čitave mladosti", rastužio se Pera.
"Jeste, i tokom te mladosti je redovno razbijao prozore na mesnoj crkvi i isto tako redovno imao posla sa zakonom da bi se profesoru dokazao kao veliki buntovnik, a onda se odjednom preokrenuo.
Rastužila me je njegova nedoslednost.
"Šta ćeš Barbi, ljude muka menja!.
"Uh, bre, šta je ovaj moj Pera, utešiteljska časna sestrica", prezrivo sam frknula.
"A šta je suština zlatne ruže!, pitao je Mića.
"Ma, baš je potresna priča.
On je bio njen profesor matematike.
Obarao ju je svake godine na popravni, a dva puta i na godinu.
Dugo posle škole, ona je zbog njega nosila traume.
Stalno joj je bio u mislima kao tlačitelj.
I tako je jednog dana upoznala Džima.
Ubrzo su se verili.
Džim je bio divan.
Poklonio joj je lančić sa predivnom zlatnom ružom!.
"Čekaj bre Slobo", prekinuo ga je Pera.
"Trebali bismo valjda i mi nešto sami da otkrijemo".
"Pusti ga, ti danas po ceo dan gunđaš", Mića je odbranio prijatelja.
Sloba je zatim nastavio tugaljivu nebulozu.
"Držač za ruke na spratu robne kuće je bio veoma nizak, pa se ona malo spustila i na nesreću lančićem zakačila držač.
Želeći da oslobodi lančić, jednim trzajem je pokušala da se oslobodi i tako, uh, pa, strmoglavila se niz stepenice.
Slomila je levi kuk i pored te nesreće, malo je falilo da doživi infarkt kada je ugledala svog školskog mučitelja".
"Au, kakva tuga", odrecitovali su svi u glas.
"Ma, nije sve bilo tako crno.
Profesor ju je odveo na ortopediju i zamislite, setio se da se vrati po lančić.
Vratio joj je njenu zlatnu ružu, pritom joj nerekavši da je skupo platio popravak nakita kod zlatara.
E, sad ću stati.
Sami vidite da li se oporavila i šta je dalje bilo".
"Uh, baš neizvesno.
Bojala sam se da će me ovaj smeh koštati života ako me otkriju.
"Jao, ma meni je prošlog utorka malo falilo da slomim nešto.
Završio bih kao ova naša lepotica, samo bez profesora da mi pomogne.
Naime, držao sam onaj naš magazin u ruci i baš je tada naišla Marija.
Od muke sam ga bacio na stepenice i poleteo preko njega.
Slagao sam je da se radilo o sportskim novinama.
Zamislite da ta mala veštica sazna čime se mi bavimo".
"Oh, a tek moja Milanka!
Ostavila bi me pred dogovor o mogućoj veridbi!, zacvileo je Sloba.
Aha, vidi, vidi, momci pored tajnog društva imaju i razonode u vidu gledanja sapunica.
Zato su meni prošlog utorka nestale pare za hleb.
Pera je baš morao da kupi novine koje otkrivaju naredni nastavak.
Nego, šta ko onda kome ima da vrati?
Hm, verovatno dvd sa zlatnom ružom.
Strašno, kakve tetkurine, a nama se rugaju i govore da smo tračare.
"A moja Stamenka bi život ostavila daleko iza mene", oglasio se i Miloje.
"Naravno, tvoj život, čisto da ne bude zabune", našalio se Barbi.
"Dobro drugovi, pređimo napokon na stvar.
Ovde smo da bismo društvu dali ime.
Nema smisla tri godine biti bez imena.
Danas nam je rođendan i biće lepo da se dogovorimo oko ove stvari".
"Bravo Pero! Predlažem da se naše društvo zove Zlatna ruža".
Nemoj to Slobo.
Kad god pomislimo na tu priču, setićemo se slomljenog levog kuka i šta ćemo time postići", želeo je da zna Mića.
Ok, možemo li se onda zvati Ljubavnici iz ćoška.
Sećate se one priče u kojoj je ceo razred shvatio da Mira voli Atilu tek kad je profesorka zbog njega poslala u ćošak?
Zvuči baš onako, mačo, moćno, kao da je ceo svet naš, da možemo pokoriti sve koje želimo.
Taj naziv bi sakrio činjenicu da smo svi zarobljenici romantičnih duša".
"Oh, Pero, taj naziv bi sakrio činjenicu da smo zarobljenici romantičnih duša, ali ako bi neko sa strane otkrio naziv udruženja, grad bi brujao pa, da smo mi međusobno ljubavnici i da se sastajemo kako bismo se dohvatali po uglovima.
Nemoj to molim te", usprotivio se Sloba.
"Polako momci", Barbi je pokušao da smiri situaciju.
Zar Svileno srce nije najlepši naziv?
"Pih, mi muškarci da nosimo naziv Svileno srce".
"Ma, nemoj mi Slobo reći da ti to smeta?
A ne smeta ti kada na kiosku kupuješ!...
Barbijev ogorčeni protest je prekinuo Simin i Staljinov upad u naš stan.
"Hej, ne morate da smišljate ime.
Smislio ga nam je načelnik policije.
Nazvao nas je Seoske strine", Staljin se sav izbezumljen obratio društvu, pritom ne mareći za moguće špijune.
"Da, naime, Policija je zbog Serenine panične prijave pretresla našu kuću i pronašla blago koje ste mi dali na čuvanje", objasnio je mali Sima.
Oho, Pera krade moje poslednje pare za hleb, a kod Sime čuva tajno blago.
Videće on svoju kaznu čim prođe ova zabava.
"Jao, Simo, pa oni su zaplenili 70 posto ljubavnih romana koje smo čuvali sve ove godine!, vrisnuo je Pera.
O, j... pa oni zapravo sačinjavaju tajno društvo pasioniranih ljubitelja jeftinih ljubavnih romana!
Nemam reči!
Ovo otkriće je nadmašilo sva moja životna oduševljenja!
Seoski mačo tipovi na delu!
Bacanje dragocenog vremena na ženske stvari!
Oprostila sam Peri krađu love za hleb i izletela iz sobe.
"Oh, zar ti nisi u pozorištu!
Presluškivala si nas sve vreme!, izbezumljeno je vrištao moj brat kada me je ugledao.
"Znaš li ti Pero da je sad ponoć i da je zvanična pozorišna predstava završena, a nezvanična, vidim, tek počinje!.
"Poslala si mi poruku da si krenula u pozorište!"
"Oh, učinilo mi se da sam krenula!, a onda mi se lančić zakačio za kvaku i definitivno nisam htela da prođem kao vaša školska princeza!"
"Ti si nas špijunirala od samog početka!"
"Hej, šta mari?
Morala sam da saznam šta krijete.
No, to sad i nije više važno.
Od sutra ćete zajedno sa ženama moći da stojite u redu za ljubavne romane.
Zapravo, vi ste se spontano izborili za vašu glavnu slobodu!"
Kakva sloboda?
Svi će nam se rugati!, zarežao je Sloba.
"Ma, hajde Slobo, ne ideš u prvi osnovne, pa da brineš o tome ko će ti se rugati.
Sad bar nećeš na silu morati da čitaš akcione romane". rekla sam utešnim tonom.
Sloba i ja smo razotkrivanje trogodišnje tajne završili srećnim početkom, baš kao u jeftinoj ljubavnoj priči.
Venčali smo se u primitivnoj sredini koja se teško pomirila sa činjenicom da svakog jutra stojim pred kioskom da bih za muža kupila najnoviji ljubavni hit.
