Moja auto brbljografija

Krajnje cenjeni poslodavac!!!
Ja sam Finka, a tako me i ljudi zovu.
Čula sam jutros na pijaci da tražite poslovnu sekretaricu sa dodatnim sposobnostima za vašu firmu koja je navodno davno trebala da se ugasi.
Dali su mi i poštansku adresu na koju sam već deset puta slala ovu auto brbljografiju.
Ne verujem da je adresa pogrešna, mada mi je nešto kvrcnulo da treba da poverujem.
Ne bih ja ovo ni mogla da sastavim da mi komšija Pera nije pomogao.
Znate, on ima samo jedan više razred osnovne škole.
Oseća da ga nagriza savest zbog jednog lošeg postupka.
U sedmom razredu smo zajedno polagali popravni iz biologije i taman pred moj nastup na popravnom smo se posvađali, tako da sam se ja iznervirala, ponavljala i školi rekla: "Zbogom".
Eto vam ga šta čoveku inat može da napravi.
I sad mi on stalno pomaže da pišem brbljografije za posao.
Moje radno iskustvo se sastoji od nekoliko pokušaja da se ne izblamiram.
U prva dva pokušaja se radilo o kuvanju kafe.
Prvi put mi je pokipela kafa tako jezovito da je krečenje direktorove kancelarije bilo hitno.
No, da stvar bude gora, kafa je pokipela u prisustvu njegovih moćnih poslovnih partnera.
Ipak, svi smo jako srećni što u toj gužvi nismo izgoreli.
Drugi put me nešto izazivala šefica kadrovskog, pa sam joj prosula kafu na glavu i nisam ja kriva što je crni napitak cureo sve do skupih cipela.
Samo, žali Bože dobre kafe.
E, onda se zamenik računovođe sažalio na mene, pa mi sredio da budem poštarka.
A ja baksuz od lglave do pete, pa jednom prospem torbu i sav sadržaj u kome je bilo novca saspem pravo u sneg.
Opet nisam kriva što je sneg našao da pada baš u udarnom terminu za nošenje pošte.
I poslednji put sam radila na telefonskoj centrali.
Kako sam noć pre lumpovala, zaspim na poslu baš u nezgodnom trenutku.
Nisam čula da telefon zvoni, a na nesreću zvala potresena direktorova ćerka da me zamoli da mu prenesem vest o ženinoj smrti, jer ona nije imala petlju.
A ja hrkala samo tako, pa je direktor zakasnio na ženinu sahranu.
Od tad ne radim ništa previše korisno.
Tri štoka papira sam potrošila na uzaludne zahteve, ali nema veze, ostalo mi to iz prethodnih firmi.
Sad sam pri kraju štokova, pa vas iskreno molim za odgovor.
Radiću sve, pa taman i morala da ostajem posle posla sa vama u nekom jeftinom i prljavom motelu.
Pera će dolaziti da mi piše saopštenja, a njegov nećak Janko da dodaje tačke i zareze.
Iskreno, samo vaša, službeno i privatno
U dobru, u zlu, u žaru i požaru
Finka Dobrić

Mica pametnica

"Dobar dan poštovani slušaoci.
Ovom prilikom vam predstavljamo gospođu Nezgodu Zakeralo, stanovnicu
stambenog objekta "Tama u nama".
Pre svega, dobro došli gospođo u emisiju:
"Mica pametnica".
Kažite nam prvo šta je vaše ime, šta prezime, i kakav je to objekat "Tama u nama?"

"Dobar dan svima.
Ime mi je Nezgoda, prezime Zakeralo, a "Tama u nama" ime zatvora u kome boravim.
No, samo kad biste imali malo više soli u glavi, shvatili biste bar kako je zatvoru ime".

"Ne ljutite se Nezgodo.
Ja ne solim glavu, već hranu, tako da ne znam zašto bih imala so u glavi umesto u tanjiru.
E, sad, je li Nezgoda vaše pravo ili zatvorsko ime?"

"Potpuno ste promašili.
Nezgoda je zapravo moje umetničko ime koje sam davno dobila u popravnom domu.

"Oh, pa zar ste već stigli do popravnog doma?"

"Ne, to je moja davna prošlost, jer sam sebi sredila dom čim sam shvatila da ne živim u pristojnim uslovima".

"Zar ste imali vezu za popravni dom?"

"Au, gospođo voditeljko, pa vi ne samo što nemate so u glavi, već je pitanje da li imate i glavu.
Moja veza za popravni dom je usvojitelj čiji je stric radio u policiji".

"Aha, znači, ipak ste imali vezu".

"Ok ako vi tako kažete.
Recimo da sam prebila usvojitelja koji je zatim urgirao kod strica da ubrza moj odlazak u popravni dom.
Rekao je da se ta ustanova bolje prima u mlađim godinama".

"I, da li vam se primilo?"

"Svakako da jeste, gospođo voditeljko.
Primilo mi se dete koje sam začela sa upravnikom doma".

"Ajoj, a da li je taj upravnik snosio posledice?"

"Da u neku ruku.
Razbila sam mu veštačku vilicu koja je koštala 2000 eura".

"Zašto, zar nije hteo da vas oženi?"

"Ne mari što nije hteo da me oženi, nego me je iz doma preselio u ženski zatvor za početnike:
"Zrno nade".

"Aha, i vi ste se onda nadali da će vas vratiti u njegov dom, jer ste ga mnogo voleli?"

"Ne,nisam ga volela.
Nadala sam se da mi neće oduzeti dete.
No, kako se to ipak nije dogodilo, sama sam se vratila u dom da mu razbijem glavu, pa sam malo preterala i tako"...

"Oh, znači, pored glave ste mu razbili i nos".

"Ne gospođo, pomešala sam glavu sa životom, pa sam ga ostavila bez onog drugog".

"Kog drugog?"
Zar je vaš upravnik imao dve alatke?
Uh, ako je tako, nije čudno što vas je prerano ostavio u drugom stanju"

"O, zar ću ja ovde stalno govoriti neeeee!?
Prvo je glava, drugo je život.
Oduzela sam mu život, shvatate?!

"Aha, u redu, to je lepši način da kažete kako ste ga ucmekali.
A onda se selite u mračnu tamu?"

"Ne, rekoh već, zatvor nosi ime "Tama u nama".

"Pretpostavljam da je zatvor ovo ime dobio da bi se rimovalo?"

"Gospođo voditeljko, meni se čini da se u vašoj glavi prečesto nešto rimuje".

"Ah, svakako se rimuje, ja sam poznati tekstopisac turbo folka sa dodacima".

"Dobro voditeljko, pazite samo da ne preterate sa dodacima".

"Hvala, nego da se vratimo na temu.
I, vama je ovde super u zatvoru?
Hoću reći, osećate se kao kod kuće u kojoj vlada sloga".

"Ne, zapravo se osećam kao vi koji uporno tražite sopstvenu glavu, a nje nema, pa nema".

"Onda, recimo da vi tražite izlaz iz zatvora!.

"Ne, upravo tražim izlaz iz emisije".

"Nego, nerekoste mi kako se ovde provodite?"

"Sasvim dobro.
Uredan doručak, ručak, večera i stomačne tegobe".

"Šta, opet ste trudni!?"

"Neeeeeeeee, opet mi je muka, a trudna nisam, jer nemam muškarca".

"Ok, nemate muškarca, a dečka?"

"Mico, pa tebe ne zovu džaba pametnica".

"Slažem se nezgodo.
Znači, nemate muškarca, imali ste dečka, pa vas je on ostavio?"

"Ne, nije me ostavio, jer od ovolikih obaveza nemam vremena ni da ga nađem".

"Kakve obaveze?
U ovom dvorištu sigurno imate sjajan društveni život:
Igranke, žurke, balovi?"

"Apsolutno, igranke, žurke, balovi u kojima su glavni učesnici kuka i motika".

"A kakvi su vam odnosi sa prijateljicama?"

"Kojim prijateljicama Mico?
Ni za njih nemam vremena".

"Mislim na ove zatvorske dame".

"Ah, budite srećni ako nijedna prava dama ne podnese tužbu zbog uvrede.
I mi ovde nemamo vremena za dobrovoljna prisna druženja.
Mimoilazimo se tako što u isto vreme jedna ide kod upravnice na razgovor, druga u samicu na izdržavanje kazne, treća po motiku, četvrta u hitnu pomoć i da ne nabrajam dalje.

"Ne verujem Nezgodo da vas je samo četiri.
Mora da se nađe i nekoliko njih koje sede na klupici u lepoj prirodi".

"Da, to su one srećnice kojima je zbog ljubavi prema povlasticama veoma drago prenošenje informacija".

"A zašto se vi ne družite sa teticama iz lepe prirode?"

"Naprosto nemam vremena zbog kruženja od upravnice, do motike, a potom malo zalelujam u samicu ili hitnu pomoć".

"Hvala vam Nezgodo, ova priča bi bila hit godine da je narodnjak.
Iskreno vam želim da budete prva žena koja će zbog dobrog vladanja biti prebačena u muški zatvor".

"O, hvala, hvala.
I ja vama želim da sa turbo folk pesama ne pređete na pisanje bajki".