Marko:
Poštovani,
Molim vas da ne tražite knjige koje su forumom prolazile već sto puta.
Sima:
Čekajte gospodine Marko.
Kako mogu znati koliko je neka knjiga puta prolazila?
Hoćete li reći da je moja obaveza da prvo izbrojim koliko je puta nešto prolazilo, pa tek
onda da to potražim?
I, šta ako pogrešim?
Recimo, knjiga je prošla sto puta, meni se učini da je išla devedeset devet puta i onda ćete me isključiti sa foruma.
Zar ne?
Bogdan:
Razume se da ne gospodine Simo.
Nije Marko toliko bezdušan koliko se vama čini.
Ako primeti da ste brojali koliko je knjiga puta prošla forumom umesto da je skinete, poslaće po vas hitna kola, a članstvo na forumu i poruke će vas čekati dok se ne vratite sa psihijatrije.
Ok, možda će potrajati, ali ne brinite, poruke i članstvo nigde neće pobeći.
Sima:
Šta ću na psihijatriji?
Nisu valjda promenjena pravila foruma, pa da se tamo čuvaju naše knjige?
Psihijatrija je od mene jako daleko i morao bih raditi samo za gorivo da bih svaki dan išao na brojanje knjiga.
Bogdan:
Ne brinite gospodine Simo.
Stvari stoje trenutno tako da će psihijatrija postati vaš stalni dom.
Sima:
Zajebavaš li ti to mene, ili si totalno ćaknut?
Previše sam novca uložio u ovu divnu vilu da bih je menjao za život sa tamo nekim ludacima.
Mirko:
Ma, Simo, ne brini.
Bogdan ti samo želi dobro.
Sima:
Kakvo crno dobro, nego hoće da se useli u moju vilu!
Goran:
Ljudi, polako!
Hajde da budem konkretan kad niko drugi neće.
Simo, odakle ti ideja da bi Bogdan iz centra Londona želeo da se preseli u tvoju vilu u Babušnici?
On samo hoće da ti stavi do znanja da ovih dana nisi baš čitav.
Sima:
Kako nisam čitav?
Imam bre dva metra visine, sto dvadeset kila težine i komšija Žika se šalio kada je rekao da će me polomiti na spavanju.
Znači da sam ite-kako čitav.
Bogdan:
Dva metra težine, sto dvadeset kilograma visine i nula miligrama mozga.
Sima:
Što sad ti grupu Miligram mešaš u ovu našu raspravu?
Janko:
Uh, bre, Simo, nisam hteo do sad da se mešam, ali moram da primetim da tebe ne bi primili ni na psihijatriju, čak i kad bi psihijatrija postojala na nekom salašu.
Marko:
Halo, ljudi, ni zube ne mogu da operem, a vi napravite takav haos na forumu da mi treba čitava horda moderatora za smirivanje situacije.
Sad je stvarno dosta vređanja, ismevanja i ispraznih poruka.
Simo, hteo sam da kažem da si na forumu od osnivanja i da bi ipak morao znati da je, primera radi, knjiga Zumbul i marmelada prošla bar jednom godišnje.
Sima:
Auh, to mora da je mnogo dobra knjiga!
Molim da mi je neko pošalje.
Marko:
Oh, Simo, samo sam dao primer.
Knjiga Zumbul i marmelada ne postoji.
Bogdan:
Baš lepo od tebe Marko što sada nisi otišao na pranje nogu, jer bi u tom slučaju svi članovi foruma stigli da se jave i potraže knjigu Zumbul i marmelada.
A tek da si otišao na kupanje, garantujem ti da bi te ispred peškira čekala tužba zbog lažiranja naziva knjige.
Goran:
Ne brini Bogdane.
Sima će zataškati situaciju tako što će noćas napisati tu knjigu.
Marko, morao si znati da ovaj forum nije za tako prepametne ljude.
Ne vidim razlog da se Sima ovde zamara sa nama kad noćas može pisati knjigu.
Neće valjda dopustiti da mu se komšija Žika smeje kad čuje sa kim se dopisuje po ceo dan?
I za kraj zapiši jedan savet.
Prvo si u životu trebao naučiti da u normalnom vremenskom roku opereš zube, pa tek onda da osnuješ forum ovakvog tipa.
Sima:
Hvala ti brate na ideji!
Baš dobar naslov za ljubavnu priču.
Voleli se zumbul i marmelada i bili srećni više nego što je dozvoljeno.
E, odoh da pišem knjigu.
Neka je dobije onaj ko traži da čita nešto pametno, umesto da se dosađuje na mestu čiji vlasnik šest sati pere zube.
