Male, muške slabosti. Parodija na muška interesovanja

Moj brat Pera i njegovi drugovi iz zgrade su imali veoma neobičnu tajnu.
Ne, nisu svi bili gay, kao što bi pomislili ljubitelji modernih stereotipa.
Pera je Za javnost bio pasionirani ljubitelj fudbala i cela porodica se ponosila pobedom njegovog tima na turniru desnog krila naše ulice.
Naime, kako bi dokazalo da je veće i moćnije, desno krilo je u inat levom krilu organizovalo turnir na kome je, doduše, međusobno zaratilo, ali je bitno da je Pera odneo pobedu.
Premda mi je trebalo samo jedno veče da otkrijem njihovu tajnu, ne mogu reći da nisam iznenađena.
Dan je započeo mojim uživanjem u odličnom trileru i Perinim čitanjem dnevnih novina, kako sam tada verovala.
Njegovo nezadovoljstvo je prekinulo obostrani užitak.
"Oh, kakva glupača!
Nikada neće naći boljeg tipa od Franka!, zaurlao je.
"Ok, Pero, sviđa li se tebi glupača, Frank, ili glupača i Frank u paketu", odmah sam krenula sa provokacijom.
"Ti sve čuješ.
Sigurno sam buncao u snu".
"Zakasnićeš na utakmicu hamburgerije i desnog krila ulice u koje si prešao zbog raspada levog krila“, opomenula sam ga.
"Dosadna si!
Pusti me da spavam".
"Pero, ako te trener Janko Drama probudi, više definitivno nećeš imati čime da zaigraš".
"Neka, neka, tip je na kraju ipak našao novu“, mumlao je jedva povezano.
"Brate, danas ni najbezazlenije školarke nemaju tako dosadne snove", narugala sam se.
Njegov odgovor je sprečilo oštro zvono telefona.
Imala sam utisak da se uplašio da će, ako se ja kojim slučajem javim, naš fiksni telefon iz kineske prodavnice postati moja naredna večera.
"Halo, da, šta", izbezumljeno je buncao.
Otišla sam u svoju sobu, ali sam, za svaki slučaj ostavila poluotvorena vrata.
Ovoga puta za promenu zaista nije započeo normalan telefonski razgovor, pa sam želela da mu se nađem za nevolju.
"Šta, Serena je malog Simu prijavila policiji zato što je u snu spomenuo naše tajno društvo", zagrmeo je.
Oh, ti prokleti snovi i kakvo sad tajno društvo?
Na identifikatoru sam videla Mićin broj, a pomisao da su moj Pera, pogubljeni Mića i mali Sima osnovali tajno društvo zbog koga je Simina Serena Simu prijavila policiji, ne može izaći na dobro.
Da, ta pomisao bi mogla izazvati kod mene oblik ludila zbog koga bih se do smrti neprestano smejala.
Nego, biće dobro da prvo objasnim stvar.
Pogubljeni Mića je do sada najmanje tri puta na ulici izgubio lične dokumente, mali Sima je, premda iznosi dva metra visine i 150 kilograma težine taj nadimak dobio zbog straha od kreštave Serene pred kojom je, naravno, manji od bilo čega na svetu.
Moj Pera, pak, kad god misli da ga ne vidimo, cmizdri na priče iz tužnih ljubavnih filmova.
Naravno, niko iz kuće mu zbog sažaljenja nije preneo da ga skoro svakoga dana viđamo u tom stanju, jer bi mu od sramote prepuklo srce.
I sad, zamislite čime bi moglo da se bavi njihovo tajno društvo sa kojim usput policija ima posla.
Ne, ne, reč je samo o ružnom snu!
"Aha, znači, celu stvar je pogoršao drug Miloje.
Šta bre, hladno je pred policijom prošao pored Serene i rekao joj da su njeni roditelji bili predvidljivi kada su joj dali ime!
E, naš Miloje je legenda veka!"
Oh, inače, naš Miloje, tj. drug Miloje je stari Partijac koji ne želi ni da čuje da je vlast promenjena pre bezveznih dvadeset pet godina.
I šta ovi momci traže sa drugom Milojem u tajnom društvu?
Put do psihijatrije ili?
Ludnica Nije baš blizu, ali za nuždu ćemo se snaći.
"Oh, ta glupa serena, uništiće malog Simu", zavapio je Pera.
Konačno dve istine!
Serena je više nego glupa i zaista će uništiti Simu.
U najboljem slučaju će prerano ogluveti od njenog kreštanja.
Što se simbolike imena tiče, Serenini roditelji su očigledno nešto u vezi njenog posla i naravi predvideli.
Naime, našem selu definitivno nikada nije trebao javni klozet, ali se načelnik Timotije sažalio na Simu tako što je izgradio to mesto i Serenu zaposlio, razume se, kao baba seru.
Tim humanim poduhvatom je jadnom Simi obezbedio lakše disanje od devet do pet popodne, tokom radnog vremena njegove žene koja javni klozet pored već postojećeg smrada zagađuje i tračevima kojima se tamo hrani.
I sad se svi vi još gorljivije pitate kakve to strašne tajne kriju ovi siroti ljudi.
No, vaše pitanje i čuđenje će na momenat prekinuti glas moga brata.
"Kakav bre sastanak u kafani?
Da li si ti Mićo normalan?
Kad smo se mi to sastali u kafani?
Hoćeš da celo selo čuje naše jade!?"
"Oh, dobro, državni udar otpada, jer seoski jadi i puč definitivno ne idu zajedno", sa olakšanjem sam pomislila.
"Onda se vidimo kod mene u sobi.
Marija večeras ionako ide u grad u pozorište, pa nećemo imati sumnjivu publiku!, zaključio je Pera.
Aha, kako da ne?
No, ipak nisam htela da budem sumnjiva, pa sam mu tek za deset minuta poslala poruku da sam krenula.
I tako sam čekala da se skupe.
Ono što nisam znala je da društvu pripada i tip koga smo svi zvali Staljin.
Staljin odgovor ne nije prihvatao ni kao mogućnost, a posebno ne kao završnicu.
Svakom ko bi mu jednom zamucao nekakvo ne, zauvek je okretao leđa.
J... neshvatljivo je šta svi ovi ljudi i Staljin rade na istoj strani.
Ipak, Staljin kasni na sastanak, pa sam na odgovor morala pričekati.
Šta ćete, može mu se.
Aha, tu je i tip zvani Barbi, baš super.
Mnogo je sladak i šteta što i da hoću, ne mogu biti njegova ona prava.
"Oh, zar zbog ovakve tričarije moramo da se krijemo godinama.
Umoran sam od svega, da vam iskreno kažem", jadao se Barbi.
"Hm, zar ćeš i ti na policiju, kao i Serena!, zabrinuo se...
Hej, ko je to zapravo?
Ma, čekaj, čujem li ja to Slobin glas?
Sloba je inače zajebant i moja komšijska simpatija.
Premda nosi čuveno ime, nikako ne ide u kombinaciji ni sa Milojem, ni sa Staljinom, a tek sa Barbi!
Slobu i Barbi sam samo jednom čula da razgovaraju, ito, pred neku gay paradu kada je ostatak komšiluka morao da ih razdvoji.
Oh, ovo je definitivno okrnjen, nepolitički skup.
"I dobro Barbi, kada ćeš mi vratiti Zlatnu ružu!, zapitao je Sloba.
"mnogo me je potreslo ono kad su došli po njega u Otmici uspavanog čeda.
Izvini, od sveg jada sam zaboravio na nju“.
"Ne boj se Barbi.
Oni su došli po njega, a on je pobegao, kao u dobrim meksičkim sapunicama!, javio se čika Miloje.
"Mene je danas oduševio Frank.
Pred trista ljudi je ispsovao svoju staru tlačiteljku i zbog te hrabrosti je u tako veličanstvenoj gomili pronašao helen", konačno se javio i Pera.
"Aha, misliš na javni preokret", oglasio se i Mića.
"Hej, ljudi, a da tek... decenijsko iskušenje.
"Šta Mićo da tek, nisam te dobro čula!, ogorčeno sam pomislila.
"Da, da, deset godina je skupljao hrabrost da joj oduzme nevinost, a onda"...
"Ma, nije istina.
Juče smo to obavili", obznanio je Pera.
"Ćuti bre Pero!
Ne mislim na tebe i tvoju dragu, nego na!...
Uh, opet je prokleti Mića promrmljao nešto nerazumljivo.
Osim toga, kad bi Pera znao da je njegova Svetlana nevinost izgubila još u sedmom razredu, sigurno ne bi živeo u uverenju da su baš njemu za taj poduhvat trebale godine.
"I onda je dragi moji prijatelji ona njega morala da zaprosi.
Jednostavno je osetila da on nema hrabrosti i da će ostati usedelica ako ga pusti da i dalje skuplja hrabrost".
"Čekaj, kakva usedelica, pa nisu se valjda upoznali u poznoj starosti!, zgranuo se Sloba.
"Ne baš tako, ali su oboje imali pedesetak godina i tih dodatnih deset ih je mnogo koštalo.
"Ne mogu da verujem da Mića i društvo gledaju meksičke sapunice", jedva sam se suzdržala da ne vrisnem.
"Jbg Mićo, sad si nam sve ispričao", požalio se Miloje.
"Ma, ne, nisam blesav!
Pročitajte da vidite gde je otišla njena nevinost.
"Garant u saksiju sa uvelim cvećem", promrmljala sam.
Nego, šta ovi ovde imaju za cilj i da li su se ovako bitno sastali da bi pričali o usedeličkoj nevinosti?
"Jao, a ja sam se zaljubio u Majkla!, zacičao je Barbi.
"Nisi valjda pomislio da će ti Majkl iz drugačije ljubavi uzvratiti ljubav!, narugao se Sloba.
"Ma, jok, predao se veri i postao verski fanatik, i sve to samo zato što se razočarao u svog razrednog starešinu iz Srednje škole.
Kreten ga uopšte nije primećivao."
"I šta je to, nekakva glupost sa navodno srećnim krajem", pitao je Pera.
"Da, mi samo preferiramo srećan kraj!, dodao je Mića.
"Ne, stvar se zapravo zove Drugačija ljubav i ja sam poverovao da će me to usrećiti, ali Majkl na kraju skače od sreće."
"aha, da, ti verski fanatici na kraju stvarno skaču od sreće kad malo odlepe".
"Ne zezaj Slobo, moramo se diviti Majklu koji je svoju tragediju nosio tokom čitave mladosti", rastužio se Pera.
"Jeste, i tokom te mladosti je redovno razbijao prozore na mesnoj crkvi i isto tako redovno imao posla sa zakonom da bi se profesoru dokazao kao veliki buntovnik, a onda se odjednom preokrenuo.
Rastužila me je njegova nedoslednost.
"Šta ćeš Barbi, ljude muka menja!.
"Uh, bre, šta je ovaj moj Pera, utešiteljska časna sestrica", prezrivo sam frknula.
"A šta je suština zlatne ruže!, pitao je Mića.
"Ma, baš je potresna priča.
On je bio njen profesor matematike.
Obarao ju je svake godine na popravni, a dva puta i na godinu.
Dugo posle škole, ona je zbog njega nosila traume.
Stalno joj je bio u mislima kao tlačitelj.
I tako je jednog dana upoznala Džima.
Ubrzo su se verili.
Džim je bio divan.
Poklonio joj je lančić sa predivnom zlatnom ružom!.
"Čekaj bre Slobo", prekinuo ga je Pera.
"Trebali bismo valjda i mi nešto sami da otkrijemo".
"Pusti ga, ti danas po ceo dan gunđaš", Mića je odbranio prijatelja.
Sloba je zatim nastavio tugaljivu nebulozu.
"Držač za ruke na spratu robne kuće je bio veoma nizak, pa se ona malo spustila i na nesreću lančićem zakačila držač.
Želeći da oslobodi lančić, jednim trzajem je pokušala da se oslobodi i tako, uh, pa, strmoglavila se niz stepenice.
Slomila je levi kuk i pored te nesreće, malo je falilo da doživi infarkt kada je ugledala svog školskog mučitelja".
"Au, kakva tuga", odrecitovali su svi u glas.
"Ma, nije sve bilo tako crno.
Profesor ju je odveo na ortopediju i zamislite, setio se da se vrati po lančić.
Vratio joj je njenu zlatnu ružu, pritom joj nerekavši da je skupo platio popravak nakita kod zlatara.
E, sad ću stati.
Sami vidite da li se oporavila i šta je dalje bilo".
"Uh, baš neizvesno.
Bojala sam se da će me ovaj smeh koštati života ako me otkriju.
"Jao, ma meni je prošlog utorka malo falilo da slomim nešto.
Završio bih kao ova naša lepotica, samo bez profesora da mi pomogne.
Naime, držao sam onaj naš magazin u ruci i baš je tada naišla Marija.
Od muke sam ga bacio na stepenice i poleteo preko njega.
Slagao sam je da se radilo o sportskim novinama.
Zamislite da ta mala veštica sazna čime se mi bavimo".
"Oh, a tek moja Milanka!
Ostavila bi me pred dogovor o mogućoj veridbi!, zacvileo je Sloba.
Aha, vidi, vidi, momci pored tajnog društva imaju i razonode u vidu gledanja sapunica.
Zato su meni prošlog utorka nestale pare za hleb.
Pera je baš morao da kupi novine koje otkrivaju naredni nastavak.
Nego, šta ko onda kome ima da vrati?
Hm, verovatno dvd sa zlatnom ružom.
Strašno, kakve tetkurine, a nama se rugaju i govore da smo tračare.
"A moja Stamenka bi život ostavila daleko iza mene", oglasio se i Miloje.
"Naravno, tvoj život, čisto da ne bude zabune", našalio se Barbi.
"Dobro drugovi, pređimo napokon na stvar.
Ovde smo da bismo društvu dali ime.
Nema smisla tri godine biti bez imena.
Danas nam je rođendan i biće lepo da se dogovorimo oko ove stvari".
"Bravo Pero! Predlažem da se naše društvo zove Zlatna ruža".
Nemoj to Slobo.
Kad god pomislimo na tu priču, setićemo se slomljenog levog kuka i šta ćemo time postići", želeo je da zna Mića.
Ok, možemo li se onda zvati Ljubavnici iz ćoška.
Sećate se one priče u kojoj je ceo razred shvatio da Mira voli Atilu tek kad je profesorka zbog njega poslala u ćošak?
Zvuči baš onako, mačo, moćno, kao da je ceo svet naš, da možemo pokoriti sve koje želimo.
Taj naziv bi sakrio činjenicu da smo svi zarobljenici romantičnih duša".
"Oh, Pero, taj naziv bi sakrio činjenicu da smo zarobljenici romantičnih duša, ali ako bi neko sa strane otkrio naziv udruženja, grad bi brujao pa, da smo mi međusobno ljubavnici i da se sastajemo kako bismo se dohvatali po uglovima.
Nemoj to molim te", usprotivio se Sloba.
"Polako momci", Barbi je pokušao da smiri situaciju.
Zar Svileno srce nije najlepši naziv?
"Pih, mi muškarci da nosimo naziv Svileno srce".
"Ma, nemoj mi Slobo reći da ti to smeta?
A ne smeta ti kada na kiosku kupuješ!...
Barbijev ogorčeni protest je prekinuo Simin i Staljinov upad u naš stan.
"Hej, ne morate da smišljate ime.
Smislio ga nam je načelnik policije.
Nazvao nas je Seoske strine", Staljin se sav izbezumljen obratio društvu, pritom ne mareći za moguće špijune.
"Da, naime, Policija je zbog Serenine panične prijave pretresla našu kuću i pronašla blago koje ste mi dali na čuvanje", objasnio je mali Sima.
Oho, Pera krade moje poslednje pare za hleb, a kod Sime čuva tajno blago.
Videće on svoju kaznu čim prođe ova zabava.
"Jao, Simo, pa oni su zaplenili 70 posto ljubavnih romana koje smo čuvali sve ove godine!, vrisnuo je Pera.
O, j... pa oni zapravo sačinjavaju tajno društvo pasioniranih ljubitelja jeftinih ljubavnih romana!
Nemam reči!
Ovo otkriće je nadmašilo sva moja životna oduševljenja!
Seoski mačo tipovi na delu!
Bacanje dragocenog vremena na ženske stvari!
Oprostila sam Peri krađu love za hleb i izletela iz sobe.
"Oh, zar ti nisi u pozorištu!
Presluškivala si nas sve vreme!, izbezumljeno je vrištao moj brat kada me je ugledao.
"Znaš li ti Pero da je sad ponoć i da je zvanična pozorišna predstava završena, a nezvanična, vidim, tek počinje!.
"Poslala si mi poruku da si krenula u pozorište!"
"Oh, učinilo mi se da sam krenula!, a onda mi se lančić zakačio za kvaku i definitivno nisam htela da prođem kao vaša školska princeza!"
"Ti si nas špijunirala od samog početka!"
"Hej, šta mari?
Morala sam da saznam šta krijete.
No, to sad i nije više važno.

Od sutra ćete zajedno sa ženama moći da stojite u redu za ljubavne romane.
Zapravo, vi ste se spontano izborili za vašu glavnu slobodu!"
Kakva sloboda?
Svi će nam se rugati!, zarežao je Sloba.
"Ma, hajde Slobo, ne ideš u prvi osnovne, pa da brineš o tome ko će ti se rugati.
Sad bar nećeš na silu morati da čitaš akcione romane". rekla sam utešnim tonom.
Sloba i ja smo razotkrivanje trogodišnje tajne završili srećnim početkom, baš kao u jeftinoj ljubavnoj priči.
Venčali smo se u primitivnoj sredini koja se teško pomirila sa činjenicom da svakog jutra stojim pred kioskom da bih za muža kupila najnoviji ljubavni hit.

Zumbul i marmelada - Parodija na internet komunikaciju

Marko:
Poštovani,
Molim vas da ne tražite knjige koje su forumom prolazile već sto puta.

Sima:
Čekajte gospodine Marko.
Kako mogu znati koliko je neka knjiga puta prolazila?
Hoćete li reći da je moja obaveza da prvo izbrojim koliko je puta nešto prolazilo, pa tek
onda da to potražim?
I, šta ako pogrešim?
Recimo, knjiga je prošla sto puta, meni se učini da je išla devedeset devet puta i onda ćete me isključiti sa foruma.
Zar ne?

Bogdan:
Razume se da ne gospodine Simo.
Nije Marko toliko bezdušan koliko se vama čini.
Ako primeti da ste brojali koliko je knjiga puta prošla forumom umesto da je skinete, poslaće po vas hitna kola, a članstvo na forumu i poruke će vas čekati dok se ne vratite sa psihijatrije.
Ok, možda će potrajati, ali ne brinite, poruke i članstvo nigde neće pobeći.

Sima:
Šta ću na psihijatriji?
Nisu valjda promenjena pravila foruma, pa da se tamo čuvaju naše knjige?
Psihijatrija je od mene jako daleko i morao bih raditi samo za gorivo da bih svaki dan išao na brojanje knjiga.

Bogdan:
Ne brinite gospodine Simo.
Stvari stoje trenutno tako da će psihijatrija postati vaš stalni dom.

Sima:
Zajebavaš li ti to mene, ili si totalno ćaknut?
Previše sam novca uložio u ovu divnu vilu da bih je menjao za život sa tamo nekim ludacima.

Mirko:
Ma, Simo, ne brini.
Bogdan ti samo želi dobro.

Sima:
Kakvo crno dobro, nego hoće da se useli u moju vilu!

Goran:
Ljudi, polako!
Hajde da budem konkretan kad niko drugi neće.
Simo, odakle ti ideja da bi Bogdan iz centra Londona želeo da se preseli u tvoju vilu u Babušnici?
On samo hoće da ti stavi do znanja da ovih dana nisi baš čitav.

Sima:
Kako nisam čitav?
Imam bre dva metra visine, sto dvadeset kila težine i komšija Žika se šalio kada je rekao da će me polomiti na spavanju.
Znači da sam ite-kako čitav.

Bogdan:
Dva metra težine, sto dvadeset kilograma visine i nula miligrama mozga.

Sima:
Što sad ti grupu Miligram mešaš u ovu našu raspravu?

Janko:
Uh, bre, Simo, nisam hteo do sad da se mešam, ali moram da primetim da tebe ne bi primili ni na psihijatriju, čak i kad bi psihijatrija postojala na nekom salašu.

Marko:
Halo, ljudi, ni zube ne mogu da operem, a vi napravite takav haos na forumu da mi treba čitava horda moderatora za smirivanje situacije.
Sad je stvarno dosta vređanja, ismevanja i ispraznih poruka.
Simo, hteo sam da kažem da si na forumu od osnivanja i da bi ipak morao znati da je, primera radi, knjiga Zumbul i marmelada prošla bar jednom godišnje.

Sima:
Auh, to mora da je mnogo dobra knjiga!
Molim da mi je neko pošalje.

Marko:
Oh, Simo, samo sam dao primer.
Knjiga Zumbul i marmelada ne postoji.

Bogdan:
Baš lepo od tebe Marko što sada nisi otišao na pranje nogu, jer bi u tom slučaju svi članovi foruma stigli da se jave i potraže knjigu Zumbul i marmelada.
A tek da si otišao na kupanje, garantujem ti da bi te ispred peškira čekala tužba zbog lažiranja naziva knjige.

Goran:
Ne brini Bogdane.
Sima će zataškati situaciju tako što će noćas napisati tu knjigu.
Marko, morao si znati da ovaj forum nije za tako prepametne ljude.
Ne vidim razlog da se Sima ovde zamara sa nama kad noćas može pisati knjigu.
Neće valjda dopustiti da mu se komšija Žika smeje kad čuje sa kim se dopisuje po ceo dan?
I za kraj zapiši jedan savet.
Prvo si u životu trebao naučiti da u normalnom vremenskom roku opereš zube, pa tek onda da osnuješ forum ovakvog tipa.

Sima:
Hvala ti brate na ideji!
Baš dobar naslov za ljubavnu priču.
Voleli se zumbul i marmelada i bili srećni više nego što je dozvoljeno.
E, odoh da pišem knjigu.
Neka je dobije onaj ko traži da čita nešto pametno, umesto da se dosađuje na mestu čiji vlasnik šest sati pere zube.

Moja koža, moja strana

Na ovom crno-belom svetu pored svih mogućih tipova ličnosti, postoji i onaj za koji dijagnostičari amateri kažu:
"Ma, sa njim već neko vreme nešto nije u redu".
Imala sam sreću da sa mnom odmah nešto nije bilo u redu, pa su moji roditelji u startu bili rasterećeni bar one brige da ću se u međuvremenu pokvariti, doživeti sudbinu salame, paštete i ostale kvarljive robe.
Naime, mnogi osećaji u meni su se razvijali, varirali, ali onaj nacionalni ni da mrdne.
Priznajem, nisam se ni trudila.
Čak, naprotiv.
Govorila sam da bi bilo fer da na svetu postoji samo jedna nacija.
Tada sam verovala da ako bismo svi bili jedno, nikada ne bi bilo rata, da nebismo imali zbog čega ratovati.
No, tada nisam poznavala ljude i zaista nisam znala da bi ljudi ako im se ratuje, ratovali i zbog zrna kafe, a kamoli zbog tamo nekakve nacije.
Jedina država koju sam volela, koju volim i koju ću voleti je Jugoslavija, a ona je gajila mnoge kulture, pa je meni bilo glupo da trošim vreme na odluku za koju ću se kulturu opredeliti.
Koga briga da li sam ja Avganistanka, Sirijka ili Šibicarka?
Šta to menja na bilo kojoj mojoj stvari, karakteru, obličju?
Po čemu me to izdvaja od ostalih?
Ok, kapiram da na svetu postoje razlike, pa opet, znam da nema šanse da postanem bolja ili gora ako se sad naprasno opredelim.
Volim ovu svoju među, tlo na kome živim, vazduh koji dišem, jezik koji govorim i zar to nije dovoljno?
Ako mi se neko i smeje, imam i ja ite-kako razloga za smeh.
Zamislite recimo srpsku kožu, hrvatsku savjest i crnogorski moral.
Zvuči stvarno kao da mi izvozimo te tzv. brendove, kao da se ostale nacije otimaju da kupe naše osobine.
A tek obavezno sklapanje jednonacionalnih brakova!!!
Ne kapiram baš da su srpska, hrvatska ili crnogorska sreća nešto specijalno u datom trenutku.
Šta ako sreća zakaže, pa nam u život neplanirano upadne komadić sreće onog drugog naroda?
Ups, nismo znali, to nije smelo da se desi, možda je toga dana bilo loše vreme.
O tome šta ćemo sa nama mešanima, da i ne govorim.
Kako se zove tek ta sreća?
Za one zatrovane pretpostavljam:
Prinudna nesreća u lažnom vremenu
Nisam znala da ću nekad poželeti da budem okarakterisana kao nesrećna, ali je svakako bolja logična nesreća od zatucane sreće.
A tek popisi stanovništva...
Zašto je bitno koliko nas kojih ima?
Ipak, ljudima je očigledno postalo naporno da ih neko popreko gleda zato što se nisu opredelili.
Meni naprosto nije naporno.
Ne dotiču me gunđanja zakonodavaca i osoba koje rade popise stanovništva.
"Uh, pa zar se ne možete drugačije izjasniti?
Znate, to vaše je prošlo.
Dobro, ako baš mora".
E, pa, drugarice i drugovi, evo, baš mora.
Daleko od toga da je moje prošlo.
Meni sam bitna ja, a ne vi, što opet znači da nije prošlo.
U svoj mojoj tzv. nesreći, sreća što vi ne odlučujete umesto mene, bar oko ove stvari.
Eto, ja sam multinacionalna.
Danas mi je ovo srpsko, ono hrvatsko, sutra ću možda biti totalno kubanska i to je samo moje.
Uređenje mene same je još uvek predaleko od ma kog društvenog uređenja.
Nisam menjala stranu, nisam menjala kožu.
Verovali ili ne, može se živeti u jednoj koži, na jednoj strani.
Unutra su ljudi, unutra je ljubav, unutra su ideali, a sve bi to bilo glupo trošiti na opsesiju samo jednom, svojom, specijalnom nacijom.
Ako i sami uspete u tome, bar ćete biti sigurni da niste zaostali.

Posveta bez dovoljno reči

Postoje ljudi kojima je drago kad im neko nešto posveti.
Zatim, postoje i oni kojima to nije mrsko ili oni koji su ravnodušni.
Oduvek smo se bojali da ćemo reći previše ako posvetimo nešto nekome, da ćemo se odati, uništiti, poniziti.
Neko će se pohvaliti, pomisliti:
"Vidi onog paćenika sav je jadan, cvili za pažnjom, isti je kao ostali".
Kleči u svoj svojoj sirotinji, jer nema sreće, a ko nema sreće, svakako je nekakav siromah.
I tako, plašeći se podsmeha, baš kao što ga se mnogi plaše u oblasti zabrane na posvetu nečega nekome, umesto da bude ono što jeste, budala se fino naloče i tek tada postaje jadna.
Pitate se ide li ona u neki razred osnovne škole?
Ne, ne, tamo su je nekako propustili, otaljali njenu diplomu.
I tako se grdnja niže jedna za drugom, čak na sopstveni račun, ali prave reči ne izlaze.
Nestale nisu, već su se skamenile u nekom uglu prestravljenog dela svakog od nas.
Nismo odrasli, negde smo zastali.
Strah i želja da ostanemo deca nam ne daju da idemo dalje.
Ipak, posvećujemo u mislima: Romane, pesme, priče.
Ma, posvećujemo i život.
Čak bismo ga se olako odrekli zbog prave stvari.
Samo, kad bismo to priznali?
kad nas niko ne čuje, kad je već prekasno za sve, ili u najboljem slučaju, prijatelju koji ne laje okolo naše muke.
Ni ova priča nas nije izlečila, jer nerekosmo kome posvećujemo romane, pesme, priče, život.
No, možda će naredna priča biti drugačija;
možda će kamen popustiti;
zid se zauvek srušiti;
Možda ćemo posvetu izustiti
dok još nije prekasno za nas!!!

Navodno istinite priče, - U prevodu Bolesno prodavanje magle na TV ekranima

Ok, neko bi odmah pitao čemu naglasak na bolesno prodavanje magle na TV ekranima kad se podrazumeva da prodavanje magle nikada nigde nije zdravo.
No, ipak, postoji prodavanje magle, preterano prodavanje magle, kao i ono krajnje bolesno, da ne kažem umobolno prodavanje magle, jer bi tada naslov ovog teksta bio iznad uvredljivog.
Imala sam sreću ili nesreću da od detinjstva učim kako pisanim i govornim putem ne treba šiiriti govor mržnje, pa obećavam da nadalje neću preterivati sa uvredljivim izražavanjem, iako sam prilično izrevoltirana.

Naime, TV stanice iz Srbije su otprilike pre dve do tri godine u svoje, ionako već bedne sadržaje uveli nekakve istinite priče koje kako mi se čini, loše glumi jeftina radna snaga, pokupljena ko zna odakle, tako da čak ni njihova istinitost nije potvrđena.
Ok, ako se unesete u priče, neke od njih će vas, baš kao i mene, priznajem, dotući do srži.
No, i tu postoji granica, a ta granica je recimo danas po ko zna koji poslednji put kod mene pređena.
Sada napokon evo opisa izvora mog besa.
1. Dvoje se vole.
Dobro, nisu jedini.
2. Ona je siromašna.
Ima samo majku, jer joj je otac otišao od alkohola.
3. Nasuprot njoj, on je bogat.
Ima na prvi pogled dobroćudnu, a na poslednji pogled preglupu, lažljivu i prevrtljivu majku, kao i bahatog oca koji zarađuje u inostranstvu i koji sina i ženu nije video deset godina.
Da, prastaro, licemerno, patrijarhalno nasleđe čovečanstva.
4. Kada ga sin obavesti o veridbi, otac odgovara da je svom jedincu pronašao bogatu ženu.
Opet još jedno prljavo, patrijarhalno nasleđe.
Baš me je iznervirala tolika briga čoveka koga je škrtost sprečavala da sina i ženu vidi deset godina.
Znate ono:
Sine, pobrinuću se za tebe i shvatićeš kad-tad da je čak i nesreća koju je tvoj predragi roditelj spremio za tebe, veća sreća od one koju si ti za sebe isplanirao.
5. Sin se protivi očevim zahtevima, dok njegova preglupa, lažljiva i prevrtljiva majka staje na muževljevu stranu, optužujući pritom svoje stare poznanice, devojku i njenu majku da su se polakomile na novac.
U tom momentu počinjem strašno da psujem, da izgovaram najgore kletve, jer je i to deo buđave, patrijarhalne stvarnosti.
6. Sin od svoje drage krije očevu spletku.
No, naravno, ona za nju vremenom saznaje i odbija da vidi svog dečka.
Njegova preglupa, lažljiva i prevrtljiva majka koristi situaciju, pa od devojke do sina prenosi laži kako jedno više nikada ne želi da čuje za ono drugo.
Sada već ozbiljno kunem i besnim, svesna da takva nepravda zaista postoji u životu, pa iako je ovoga puta prezentovana samo na TV ekranima, pogađa me.
7. Devojka odlazi da se baci pod voz, baš kao i u knjizi Ana Karenjina, ali gle čuda, mašinovođa je spasava u poslednjem trenutku.
E, sad već počinje bljutava limunada koja teško da je deo neke istinite priče.
8. Limunada je začinjena pomirenjem dvoje mladih koji su dečkovim roditeljima sve oprostili.
Iako mi ljudi često zameraju na činjenici da brzo smekšam i oprostim, tako nešto ni u ludilu ne bih oprostila.
Ipak, moje ili vaše praštanje nije srž ovog teksta, već prodaja magle.
Ako malo pogledate u stvarnost, shvatićete da je reč samo o krajnje bezvrednim scenskim izmišljotinama.
Stvarnost je mnogo tužnija s obzirom na činjenicu da bahati i zaostali roditelji često odnose pobedu nad željom mladih za zajedničkim životom.
I, čemu onda zavaravanje?
Znam koliko košta beg od stvarnosti.
Nisam više naivna klinka i nikakav smrdljivi ljubić ili TV program me neće odvući od surove realnosti.
I najzad, hvala mojim roditeljima što nisu primitivni.

Deset načina da naterate muža da odustane od razvoda braka

ušle ste u naizgled obećavajući brak.
I...
Sve je bilo u redu dok vašeg muža nije nazvala njegova šefica, službeno bez sumnje, ali vi ste zbog toga napravile skandal i porazbijale svo posuđe.
I da nesreća bude veća, jednom vazom ste mužu razbile glavu.
On je otišao na neplanirani godišnji odmor u bolnicu.
Vi se nažalost niste preispitale, pa čak niste ni pomislile da bi vam mogao zameriti tako agresivno ponašanje.
Međutim, kada se vratio iz bolnice, sa sobom nije doneo cveće, već papire za razvod braka.
U panici ste, ne znate kako da ga naterate da odustane.
Sada je red da polako pomešate pojmove milom i silom, s tim da prvo sila dolazi na red.
1. Obavezno pocepajte kopiju koja vam je pripala,
2. Zaplačite kao nikad, kažite mužu da vam je jako žao što ste pocepale zahtev za razvod braka.
3. Ako vam sa osmehom kaže da nema problema, jer je tako nešto pretpostavio i napravio na desetine kopija od kojih je većina u sefu, samo ga kratko šutnite
i srušite na pod.
4. Potrudite se da ga onesvestite bez fizičkih posledica s obzirom na činjenicu da bi vam repriza bolničkog godišnjeg odmora vašeg dragog, donela tužbu
za telesne povrede i mogući odlazak u ženski zatvor.
5. Ako niste svesne šta se dešava u ženskim zatvorima, obavezno pronađite na internetu literaturu koja govori o tim dešavanjima.
6. Kada se probudi, skuvajte mu njegovo najomiljenije jelo sa dodatkom nekog dobrog sredstva za smirenje.
7. Postupak sa najomiljenijim jelom i sredstvom za smirenje ponavljajte za početak nekoliko puta nedeljno, a kada prestanu da deluju, po potrebi i češće.

On će tako vremenom otupeti i polako će početi da blede ružna sećanja.
8. Ponekad će imati krizu, pa kad ga strefi zlovolja usmerena ka vama, potrudite se da u redovnu praksu uvedete i pisanje pretećih pisama izmišljenih bivših
ljubavnica.
9. Finale pretnji organizujte pismom izmišljenog muža izmišljene ljubavnice koji vrlo uverljivo preti da će ubiti vašeg bračnog mezimca.
10. Odglumite zaštitnicu spremnu da sve oprosti.
Kao i većina slabih muškaraca, ni on više neće moći bez vas, na duži period.
Biće nesiguran u sebe i osećaće veliku zahvalnost na vašem ličnom telohraniteljskom odnosu prema njemu.
O razvodu na neko vreme neće biti ni govora.
Odjednom će nestati svi sefovi sa dokumentacijom koja vas je toliko uznemirila.
No, mužić će kad tad shvatiti da ste ga preveslale.
Možda će biti teže, ali vi se ne predajete lako, već samo menjate način rada.
Nije na odmet iskopati porodičnu tajnu iz prošlosti, ili ako su on i njegovi živi čisti kada je reč o tajnama, onda pronaći nekakvu tetku iz hiljadu osamsto
i neke.
Ljudi su osetljivi na tajne iz prošlosti, to nikad ne zaboravite, a svaka porodica mora imati mrlju.
Najzad, strah je dobitna kombinacija.
Ako ne budete imale kud, snimajte ga u nezgodnim situacijama, ucenjujte ga, a po potrebi mu zapretite da ćete ga premlatiti u društvu njegovih najboljih
drugova iz detinjstva, samo ako se usudi da vas ostavi.
Muški ego je čudo i kada ga ukombinujete sa strahom, razvod će biti zaboravljen sve dok vama samima iz nekog razloga ne bude u interesu da ga pokrenete.