Dnevnik virtuelne paćenice - mart 2015.

6.3.2015.
Noćas i danas mi je glava bila u centru pažnje.
Prostije rečeno, bila je meta mojih preventivnih napada.
Nikako ne mogu da oteram Stevine glasove iz nje.
Naime, nije fer da slušam Stevu dok flertujem sa Jocom.
Njegovi glasovi su na momenat bili tako jaki da mi se učinilo kako mi je potpuno ušao u glavu.
Znate ono kad neko doslovno unosi kofere i useljava se u stan, a uz to psuje što sve ne ide po planu.
Ipak, relativno brzo mi je palo na pamet da nečiji putni kofer sa svim stvarima koje poseduje teško može stati u ljudsku glavu, pa sam shvatila da sam samo sanjala taj prizor.
Međutim, Steva je i na javi kopao po mojoj glavi.
E, zato sam prvo uzela dve packalice i umesto po muvama tupkala po njoj sa svih strana da isteram Stevu, a da ipak ne povredim glavu.
Kad se ispostavilo da taj potez ne deluje, dohvatila sam manji čekić i krenula u akciju.
Zamišljala sam da ukucavam eksere, pa sam napravila nekoliko čvoruga i ni tad nisam postigla željeni rezultat.
Konačno sam dohvatila staklenu čašu, jer je Steva užasno režao.
tresnula sam je o glavu u nadi da će najzad umuknuti i otići na spavanje nakon tako naporne selidbe, ali Steva ko Steva.
Ne samo što nije prestao da urla, već je počeo da preti, sada već kroz glasove razbijene glave.
Tačno, nekoliko sati sam provela na hirurgiji i često mi se javljala želja da nestane i sama glava ako je nešto bolje nemoguće.
A onda, eh, setila sam se da treba da nabavim pametni mikro telefončić koji ću zbog Skypea ugraditi u dragoceni mozak.
Uh, dobro zvuči mikro telefončić.
Moraću da predložim Telekomu tu proizvodnu liniju.
Samo se nadam da neću opet naleteti na operatera koga su moje lične uvrede poslale na godišnji odmor.

8.3.2015.
Oh, umesto poklona, za osmi mart sam dobila pravu zarazu zvanu Stevitis, ako se tako može reći.
Nismo se čuli već nekoliko nedelja, a on je i pored toga bezobrazno počeo da se širi po meni.
Prvo je zahvatio glavu kao što rekoh, zatim grudi, stomak, a da stvar bude strašnija, stigao je i tamo dole.
Otišla sam kod lekara opšte prakse kako bi mi dao uput za ginekologa koji će Stevu izvaditi iz mene.
Lekar je pitao da li sam u drugom stanju, pa sam mu sa čuđenjem odgovorila da se na Skypeu još uvek ne ostaje u drugom stanju.
Kad sam mu objasnila problem, rekao mi je da vađenje Steve ostavim za psihijatra, jer tu ginekolog ništa ne može.
Sramota me je da se smucam po psihijatrima.
Zato ću pronaći neku online varijantu.
Ne mora baš svako da zna da sam zaražena.
Negde predveče mi se javila nada u Stevinu dobrotu, ali nije odgovarao kad sam ga nazvala.
Htela sam da ga zamolim da prestane sa širenjem, a prokletnik izbegava da odgovara na moje pozive.
Kako sad stvari stoje, izgleda da je on u toj meri opsednut sa mnom da će me u svakom pogledu udvostručiti kad mu ponestane mesta.
Ma, možda to i nije tako loše.
Imaću ličnost sa kojom ću moći da pričuckam na Skypeu kad ostatak sveta bude odmarao.

14.3.2015.
Oh, opet nisam ispala fer prema Jeleni.
Naime, taman kad sam trebala da joj napravim onaj čuveni novi Skype nalog koji sam prošlog meseca spominjala, dobila sam poziv na čekanju.
Jelena je imala razumevanja i odgovorila sam na poziv grupe:
"Pregršt pozitive".
To jako lepo zvuči, kao da je reč o senu.
Baš sam se raznežila i setila mlađih dana kada sam zamišljala da se sa svojim profesorom Simom valjam po senu.
Iskreno verujem da Sima ne bi odoleo mlađoj curi samo da je u ovako velikom gradu za hitan slučaj bilo lako pronaći seno.
E, sad da se vratim na grupu pozitivaca.
Pošto su već skupili pregršt pozitive, želeli su i meni da pošalju jedan paketić.
Objasnili su mi da trebam kliknuti na opciju Sačuvaj.
Na pitanje gde se krije datoteka pozitive, dobila sam odgovor da se ne krije nigde, već da će najvećom mogućom brzinom pretrčati iz softvera u hardver, a iz hardvera, tj. sa hard diska pravo u mene.
Znači, pozitiva ipak nije potpuno pozitivna kad je tako nemilosrdan preletač, ali nema veze.
Sva presrećna sam prekinula vezu i zaboravila na Jelenin nalog.
Čekala sam da mi putem Skypea bude poslata pozitiva i moje čekanje beše uzaludno.
Trzala sam se na svaki glupi čet, a od pozitive ni traga.
Čak sam se u jednom momentu uplašila da je Skype ukinuo prenos datoteka.
Najzad je Jelena nazvala i pitala u čemu je problem.
Kad sam joj objasnila situaciju, jedva me je ubedila da pozitivu nije moguće poslati u datoteci.
Potom je uzdahnula i saopštila mi da će se sama snaći i napraviti novi Skype nalog, jer je to naše kreiranje naloga toliko baksuzno da će me neka glupa ekipa sledeći put ubediti da mi Alkaida preko Skypea šalje bombu.
Nije na vreme prekinula vezu, pa sam je čula kako kaže da mrzi iživljavanje nad slabijima.
Ma, ko je bre slab!?
Zar ja koja sam jutros namerno tresnula o zid veliku saksiju za cveće i probudila komšijine razmažene kućne ljubimce.

19.3.2015.
Ne mogu da se odlučim da li sam danas bila žrtva omađijanih mozgova ili estradna zvezda zatvorenih Facebook grupa.
Premda nisam Facebook zaluđenik, imam odlične uši.
Naime, u novinama je osvanula vest da je jedna glupača koja na nesreću nosi moje ime i prezime pre nekoliko dana tek rođeno dete ostavila pred vrtićem:
"Kuc, kuc".
Prvo, zašto društvo dopušta da se jedno ime i prezime u istom porodilištu ponovi tokom sto godina, jer evo do čega dovode takvi duplikati.
Drugo, čak i da imam dete, da sam najbezosećajnija osoba na svetu, ne bih ga ostavila pred vrtićem sa ovim prostačkim imenom.
No, kako sam toga dana bila jako popularna u određenim društvenim krugovima, imala sam celodnevne pozive, naravno, na Skypeu.
Ljudi su me pitali ko je otac, kako mogu da krijem tako strašnu tajnu i šta ću ako to dete jednog dana bude trebalo da mi pruži lekarsku pomoć.
Kad gle vraga, taman pred ostvarenje tog humanog dela shvati da sam majka koja ga je ostavila.
Zanemeli su na moj odgovor da još nisam otišla na audiciju za junake meksičkih serija.
Predložila sam im da dođu kod mene i pretraže celu kuću da bi se uverili da ovde nema ostavljenog deteta.
Pitali su me kako da pretraže kuću ako sam dete ostavila pred vrtićem, kao i da li sam toliko glupa da poverujem da će zabrinute građane dete i pred vrtićem čekati danima.
Joca se na kraju sažalio i detaljnije pretražio vest.
Ispostavilo se da moja imenjakinja živi u nekoj selendri za koju niko ne bi ni čuo da ga nisu otkrili Joca i novinari koji vole da kopaju po sitnim crevima naših života.
Sreća što nije stigla na red moja ideja da od centra za socijalni rad tražim potvrdu o izostanku svake vrste bezosećajnosti u mom slučaju.
Ipak, možda bi bilo dobro da promenim ime koje će biti neka vrsta polutajne, kako se ne bi desilo da mi zlobnici jednog dana napakuju ubistvo nekog popularnog premijera.

22.3.2015.
Euforija u vezi moje internet popularnosti još traje.
Ako se ovako nastavi, moraću da nabavim elektronski potpis.
Radmila je totalno smekšala prema meni i tražila je da joj pošaljem autograme za nju i njenih trista prijatelja iz sela Zlatna pahulja.
Isto su tražili i ostali iz mog bivšeg društva, naravno, neračunajući Stevu.
Primetila sam da se već nekoliko dana ne širi po meni, a čula sam da ima nekakav gadan grip.
Baš je human, jer bi mi još samo falio njegov grip.
Kad sam pitala Radmilu da li njeni prijatelji priznaju elektronski potpis, odgovorila je da odustanem od te ideje s obzirom na činjenicu da je računar u tom selu za većinu misaona imenica.
E, super, ako je čudo današnjice za njih misaona imenica, to znači da duboko razmišljaju o kupovini računara u najkraćem mogućem roku.
Vezano za popularnost, doživela sam neopisiv šok kada sam zbog njegovih zasluga predložila Joci da podelimo lovu čim stigne.
Rekao mi je samo da taj svoj deo prepušta mom psihijatru.
Svašta, zašto me svi šalju kod psihijatra?
aha, znam, nemaju hrabrosti da zakažu sopstvene termine i ja im služim kao posrednik.
Uh, biće gadno kad psihijatru odnesem spisak mojih Skype kontakata.
Uzvratila sam Joci udarac pitanjem u vidu intelektualnog spusta da li su junaci igrice Silvester i Ročester zli gay ljubavnici, baš kao što sam ti dnevniče obećala u februaru.
Joca je hladno rekao da se njega ne tiče tuđa seksualna orjentacija.
Kako ga se ne tiče kad se sa njima često susreće, jer ako ga seksualno ugroze, ja ću možda biti na nacionalnoj televiziji i neću moći da ga odbranim.

30.3.2015.
Na jednom forumu sam konačno pronašla odgovarajućeg psihijatra, ali su se događaji odvijali tako neprijatnim tokom da ću neko vreme morati da se krijem od društvenih mreža.
Naime, poslala sam psihijatru privatnu poruku na forum i dogovorili smo telefonski razgovor.
On koristi Viber i Whats app i kaže da nema vremena za Skype.
Nazvala sam ga da mu izdiktiram imena mojih Skype kontakata koji nemaju hrabrosti da za sebe zakažu termine.
I umesto da se prihvati zapisivanja imena, rekao mi je da prvo ja dođem narednog dana u 16 časova.
E, pa, baš tad ne mogu, jer imamo veliku Skype svečanost povodom ne znam tačno čega.
Ko bi pamtio povode kad se te svečanosti događaju svakih nekoliko sati, a 16 časova je siguran termin.
Psihijatar mi je rekao da još nikada niko nije zakazao pregled za dvesta osoba sa jednog spiska.
Uzvratila sam mu da sam ja začetnik mnogih naprednih ideja na internetu.
Ta izjava na njega nije ostavila prejak utisak, pa je samo ponovio da dođem kad ne budem imala svoje Skype svečanosti.
Tada sam shvatila da je sa mnom sve u redu, jer mi je psihijatar na lep način rekao da očigledno nikada neću imati vremena za njega i oko toga nije pravio nikakvu frku.
Mislila sam da smo Radmila i ja ponovo drugarice, pa sam je nazvala nakon psihijatra i izvinula joj se što nikome od Skype kontakata nisam uspela da zakažem duševni pregled.
Izjavila je da mi posedovanje računara od hiljadu eura ništa ne vredi kad mi sistem u glavi pada svakih pet minuta.
Nakon sat vremena sam ustanovila da me je više od polovine kontakata blokiralo.
Sad sam u neopisivom škripcu.
Sve moje dosadašnje Skype svečanosti su otkazane, a psihijatar se ne javlja na telefon.
Poslednje što danas hitno moram učiniti je da blokiram drugu polovinu kontakata i postignem nerešen rezultat u blokiranju.
Vratiće se oni veoma brzo, sve sni da sam od njih mnogo:
drugačija, originalnija, pametnija, popularnija.
Baš zanimljiva slučajnost.
Četiri reči koje se završavaju sa ista tri slova.
Eh, da nisam preumorna od skupljanja informacija u mozgu, otišla bih na filološki fakultet da saznam postoji li smer za studiranje slaganja jedinstvenih reči.
Tada ne bih bila klasičan filolog, nego, narodski rečeno filolog-slagolog.
NO, ako upišem fakultet, moji Skyperi će se na mene definitivno naljutiti što ih zapostavljam.

Dnevnik virtuelne paćenice - februar 2015.

14.2.2015.

Umesto dana zaljubljenih, preživela sam dan pakla.
Baš kada sam htela da nazovem Stevu i čestitam mu naš praznik, moj Skype se zaglavio, pa sam ga nazvala na telefon da ga pitam zna li razlog zbog koga se Skype na Valentinovo naljutio na mene.
Steva je smireno odgovorio da se tu ne radi ni o kakvoj ljutnji, jer Skype ne može da bira trenutak u kome će se zaglaviti u opštoj gužvi.
Zlovoljno sam ga zamolila da mi objasni u kakvu to gužvu može da se zaglavi običan internet program.
Izgrdio me je što sam Skype nazvala običnim programom, pa kad je uveče sve došlo na svoje mesto, dogovorili smo se da nazovem Skype Call test servis da mu se izvinem zbog uvrede, što sam rado učinila.
Radmila je nekako čula da automat nije odgovorio na moje izvinjenje, pa je rešila da ona to učini umesto njega.
Nazvala me je u konferencijski poziv sa još deset osoba i tada je krenula burna rasprava.
Dok je ona tvrdila da je moj Skype prvi na svetu koji je doživeo saobraćajnu nesreću, Dragana je optuživala Stevu da mi je poslao neki novi virus pod nazivom: "Smoratoris nakon čije aktivacije se Skype gasi svakih petnaest sekundi i tako sve do rušenja sistema.
Milica je saslušala sve argumente i raspravu začinila izjavom da mi je zbog prekomerne upotrebe programa postavljen nedeljni limit.
Bila sam strašno besna, pa sam nazvala operatera Telekoma i izvređala mu familiju.
Zatim sam Radmili rekla da je neopisivo glupa kada je poverovala da Skype može da upadne u gradski saobraćaj, na šta je ona uzvratila da sam ja još gluplja što nisam shvatila da se ona našalila sa nedostatkom moje inteligencije.
I najzad, kao otrov na povređenu dušu se prosula Stevina izjava da ga je sramota da se zabavlja sa devojkom koju će operater Telekoma tužiti zbog ličnih uvreda.
Panično sam počela da zivkam Telekom i tražim operatera kome sam nanela duševnu bol, ali sam prilikom svakog poziva dobila odgovor da je pre svega nekoliko trenutaka otišao na godišnji odmor.
Konačno mogu da likujem.
Uvreda nije strašna, jer bi u suprotnom operater otišao na bolovanje, a možda i u invalidsku penziju.

15.2.2015.
Danas je državni praznik, ali mi je i pored toga bilo čudno što nikog od mog društva nema na Skypeu.
Nazvala sam Jocu sa kojim se družim samo kad mi treba nešto i on mi je objasnio da ljudi duže spavaju na državni praznik.
Kako sad to kad je i Nova godina državni praznik, a uvek nekoga od mojih ima na mreži.
Tako sam nazvala Stevu na telefon i imala sam šta da čujem.
Velika buka i poznati glasovi.
Svi osim mene su se okupili kod Radmile u mestašcu Zlatna pahulja.
Nikad nisam čula za to mesto, pa ipak sam im verovala.
Mislila sam da mama laže kad kaže da ne postoje ni Zlatna pahulja, ni Mali kokošinjac, već jeftini, prljavi moteli u kojima moje društvo bez mene vrši bludne radnje.
Više nisam izdržala taj pritisak i pitala sam Stevu zašto društvo bez mene ulazi u preterane dnevne aktivnosti.
Htela sam da budem fina i pronašla sam odličnu zamenu za izraz bludne radnje i orgije.
Mislila sam da će ih oduševiti moja prefinjenost, aline...
Počeli su glasno da se smeju i Steva mi je rekao da nisam pozvana zato što se saznalo da imam ovčije boginje.
Zaplakala sam i zaklela se da sam ovčije boginje preležala još u desetoj godini života.
Radmila je dobacila kako sam pomešala ovčije boginje sa šugom i da ne primećujem problem zbog činjenice da živim u nekom svom svetu.
Ok, tačno je da živim u svom svetu, ali ne verujem da u tom svetu čovek ne može da prepozna ovčije boginje od čijeg svraba nema normalnog života.
Prvi put kada su se našli nisam prepoznala laptop-desktop histeriju koju navodno mnogi dobijaju nakon kupovine prvog računara.
Drugi put sam imala svinjski grip, a sad ovčije boginje.
E, lepo, videće oni kad se udružim sa kompjuterašem Jocom, pa osnujem firmu za proizvodnju tablet računara.

27.2.2015.
Hoću kadu sa duplim dnom!!!
Da, dnevniče, dobro si me čuo.
Ti si me dobro čuo, a mama se pravi blesava.
Pita kakav to novac hoću da krijem u duplom dnu kade i šta ako prvo dno procuri, pa pokvasim novac.
Dakle, hoću kadu sa duplim dnom da bih u njemu držala laptop.
Ponovo sam počela redovnije da se kupam, pa sam zeznula telefon sa ekranom na dodir tako što mi je upao u klozetsku šolju.
Uh, od besa sam htela da je prevrnem u želji da izvadim telefon bez prljanja ruku.
No, šolju stvarno nije lako izvaditi iz ležišta i prevrtati je kako nam se ćefne.
Neću više nigde da mrdnem bez Skypea, a nisam kriva što ovaj program nije nezavistan od telefona i računara.
I sad hoću da čujem zvuk laptopa u duplom dnu ispod nogu dok se kupam.
Ako to nijedna firma ne bude mogla ili htela da mi uradi, kunem vam se da ću pronaći telefon koji ću ugraditi u mozak, pa ću preko mozga upravljati Skypeom.
I ovako sam prepametna, a šta će tek biti kad pametan delefon postane deo mog dragocenog mozga?
Možda će moja nova simpatija Joca kompjuteraš manje vremena posvećivati igrici Silvester i Ročester.
Naime, Silvester i Ročester iz igrice su bivši prijatelji koji su se posvađali tokom rata.
Zajedno su previše opasni, pa učesnici u igri treba da spreče njihovo pomirenje.
I kako bilo da bilo, njih dvojica bi malo mogli da spavaju dok se Joca i ja upoznajemo.
Joca mi je rekao da ne brinem, jer će im samo zbog mene ove godine platiti more.
Kad sam ga pitala šta ako se pomire na moru i on izgubi šansu za daljnje igranje, odgovorio je da će Silvestera poslati u Grčku, a Ročestera u Crnu Goru.
I naravno, ubaciće u igricu svog čoveka koji će imati zadatak da spreči opasnost njihovog susreta.
Treći čovek nije predviđen, već ga je Joca sam programirao, pa vi sad zamislite kakav je on genijalac.
Iskreno, pitam se da li su Ročester i Silvester zli gay ljubavnici kad čovek mora da organizuje međunarodne prepreke između njih.
No, to pitanje ostavljam za mart da ga postavim Joci.
Činjenica je da se dragoceni mozak u februaru prečesto ljutio na mene.

28.2.2015
Pre nedelju dana sam obećala Jeleni da ću joj 29. februara ove godine otvoriti novi Skype nalog.
Međutim, na moj užas je mama ustanovila da 29. februar 2015. godine ne postoji.
Jelena je od prvog do desetog marta kod tetke u Vladičinom Hanu, tako da nema ništa ni od mog obećanja, a ni od 29. februara 2015.
Nazvala sam Jelenu da je pitam u kom kalendaru se izgubio taj crni dan, pa mi je objasnila da on nastupa svake četiri godine.
Stvarno glupo!
Ne mogu ni da zamislim da mi rođendan stiže svake četiri godine i da samo tada jedem čuvenu maminu keks tortu koju drugim danima neće da pravi.
Jelena je na moju pritužbu uzvratila čuđenjem što ne postoji neki način da se nahranim putem Skypea kad ga toliko volim.
Oh, i to sam pokušavala.
Kad god bi moj bivši Steva rekao da jede burek, i ja sam zamišljala da ga jedem i onda bi se kao za inat oglasila moja creva.
Zvučalo je neprijatno, pa sam dobila nadimak:
"Virtuelno crevce".
No, postoji tu i nešto dobro.
Dok sam zamišljala da sa Stevom jedem burek umesto pravog ručka, smršala sam pet kilograma.
Sa Jelenom sam se dogovorila da otvaranje novog Skype naloga ne odlažemo baš do 29. februara 2016. godine, već da ga ostavimo za sredinu marta.
Uh, što imam mnogo obaveza u martu.
1. Pitati Jocu kompjuteraša da li su njegovi junaci iz igrice Silvester i Ročester zli gay ljubavnici.
2. Proveriti da li postoje dani od 11 do 15 marta 2015. godine, kako opet ne bih prešla Jelenu i
3. Razglasiti mom bivšem društvu da Steva ne ogovara Jocu kompjuteraša zbog njegovog znanja, već zato što crkava od ljubomore otkad se pojavila šansa da budem sa Jocom u šemi.

Dnevnik virtuelne paćenice

18.1.2015.
Sreća što jutros nisam imala oružje.
Nestala struja, a ja pomislila da mi je mama isključila Skype kako bi me razdvojila od Steve.
Stvarno je glupo da bez povoda ubijem mamu i posle odležim u ženskom zatvoru u kome ne bih imala prava na Skype.
Uh, što sam danas smrdela.
Pitam se zašto, pa se onda setim da se sedam dana nisam okupala.
Zapostavljanje lične higijene nije moj običaj, nego sam se ozbiljno zaljubila u Skypera Stevu iz Malog kokošinjca, pa nisam imala vremena za tuširanje.
Inače, Steva ne živi u nečijem kokošinjcu, nego se tako zove njegovo selo.
Hm, Mali kokošinjac sa velikim internet kafeom.
Baš bih želela tamo da se preselim iz buđavog Beograda.
Večeras mi je obećao da ćemo se videti kad raskine sa svojom Whats app devojkom.
Uh, dnevniče, moram da ti poverim jedan moj biser.
Do danas nisam čula za Whats App, pa sam pitala Stevu da li je to neki svinger klub.
Nisam ga to slučajno pitala, jer moj Steva voli svingeraj.
I tako sam pomislila da se njegov svinger klub zove Whats App, pa se on smejao i prepričao Radmili moju sramotu, a ona je baš zlobna.
Sutra će mi se smejati ceo Skype.
Glupo je da mi tako uzvrati za vernost.
Eto, svi se okreću Skype neprijateljima, a ja ostajem ovde, kao u onoj Šantićevoj pesmi.

19.1.2015.

Auh, danas je malo falilo da izgori naša trospratnica.
Pričala sam sa Stevom, pa zaboravila da skinem šerpu sa ringle, ali mama je kriva.
Nije trebala da ide u prodavnicu po hleb kad je znala da ćaskam sa dragim.
U tri popodne smo se zbog toga užasno posvađale.
Možda se i nebismo svađale da mi se Steva na vreme javio na poziv.
Nego, baš je tad morao da raspravlja sa Valentinom oko vođenja Skype grupe:
"Nazovi me u ponoć".
Nemam ništa protiv te grupe, ali ne volim u ponoć ni sa kim da delim svog internet mezimca.
Jednom sam bila sa njima u razgovoru i nije mi baš bilo prijatno kad je Valentina besramno flertovala sa Stevom, iako je znala da ću mu za koji dan samo ja biti devojka.
Čak se drznica usudila da slaže da sam predmet internet podsmeha već godinama.
Nije mi jasno kako mogu biti predmet podsmeha ja koja se u milimetar razumem u Skype.
Ne kažem da se ostali ne razumeju, ali još niko nije stigao do milimetarskog razumevanja u nešto tako vredno.
Sreća što Tesla nije živ, jer bi sigurno umro od muke što baš on nije stvorio Skype.

20.1.2015.

Steva je veliki lažov, a ja sam takav baksuz da sam to shvatila tek na ovaj sveti dan, tri sata nakon njegove laži.
Čekala sam ga do podneva da mi se javi na Skype, pa mi je, kad sam ga nazvala na telefon, rekao da se kupa na crnogorskom primorju i da se zato nećemo čuti narednih deset dana.
Onda sam popila tabletu za smirenje koja me je uspavala, pa mi je u snu neka žena rekla:
"Koje bre kupanje sinko na crnogorskom primorju usred januara".
Mrzela sam i tabletu i ženu veoma kratko.
Ko zna koliko bi trajala ta mržnja da mami nisam ispričala san, a ona mi potvrdila da žena ima pravo i predložila da ako ne verujem, odem u Crnu Goru i proverim da li se neko kupa na moru po ovako strašnoj zimi.
Marina me je jedva nagovorila da se priključim novoj grupi:
"DoČeDoJes".
Pitala sam je kakav je to glupi naziv, a ona mi je prevela skraćenicu.
Naime, kompletan naziv grupe je:
"Dok čekam njega, dosta mi je svega".
Tu se okupljaju ženske koje su se smuvale sa momcima na Skypeu i koji često odbijaju da se jave na naše pozive.
Nekad plačemo, nekad psujemo i sve u svemu, cilj je kukanje do iznemoglosti.
Ume čak i da pomogne, jer sam nakon prvog kukanja zaspala kao mala beba.

21.1.2015.
Danas je za promenu malo falilo da ubijem sebe umesto mame.
Naime, Radmila mi reče da se ukida Skype prvog februara, a ja poverovala i zaboravila koliko je zlobna, pa htela da se ubijem kombinacijom pleteće igle i struje.
Čula sam da pomaže ta kombinacija kod ubijanja, ali me je sprečio Skype poziv da okončam svoj kukavni život.
Mnogo sam postala zaboravna.
Mama kaže da imam neki elektronski poremećaj u mozgu.
Jedna od prijateljica iz grupe o kojoj sam juče pisala ima komšiju doktora, pa sam je pitala da li bi mogla preko veze da mi sredi pregled zbog tog mog elektronskog poremećaja.
Odgovorila je da ne može kod njega da mi sredi tu vrstu pregleda, jer njen komšija nije psihijatar, već ginekolog.
Druga prijateljica je na to dodala da bi komšija ginekolog mogao da me pregleda ako se moj elektronski poremećaj sa mozga proširi, pa siđe tamo dole.
Užas, kako je nepristojna!!!
Nije ni čudo što zbog svog bezobrazluka i česte promene internet momaka za nju kažu da je ženska na klik.

22.1.2015.

Jupiiiiiiiii!!!
Steva se vraća sa crnogorskog primorja, doduše, ne sa kupanja, već iz posete bolesnoj babi.
Hteo je da ostane deset dana, ali je baba prebačena u bolnicu, pa kaže da nema smisla da se on dosađuje u njenoj kući dok nju u bolnici zabavljaju medicinske sestre.
Do danas nisam znala da medicinske sestre moraju biti i zabavljači, a tako bi i ostalo da nisam ponovo počela da verujem Stevi.
Ah, tako me je lako slomio.
Toliko se ponizio da je crnogorskog komšiju sa kojim ne razgovara već deset godina zamolio da mu pozajmi Skype vezu kako bi se čuo sa mnom.
Danas sam napustila onu grupu za žensko kukanje.
Guske su ljubomorne što se Steva vraća baš meni, a o pozajmljivanju Skype veze od smrtnog neprijatelja radi mene, da i ne govorim.
Tačno sam osetila da bi proćelava Dragana počupala od zlobe svu kosu kad bi je imala dovoljno.
Od šest do osam bi mi bilo jako dosadno da se nisam setila praktičnog rešenja za ubijanje dosade.
Mame nije opet bilo u kući za svađu, sa susedima sam se posvađala pre useljenja na Skype, pa sam rešila da se napokon okupam.
Sve u svemu, kako stvari stoje, Skype će postati moja nova kuća, a odlazak pod tuš najomraženiji način lečenja dosade.