Dnevnik virtuelne paćenice

18.1.2015.
Sreća što jutros nisam imala oružje.
Nestala struja, a ja pomislila da mi je mama isključila Skype kako bi me razdvojila od Steve.
Stvarno je glupo da bez povoda ubijem mamu i posle odležim u ženskom zatvoru u kome ne bih imala prava na Skype.
Uh, što sam danas smrdela.
Pitam se zašto, pa se onda setim da se sedam dana nisam okupala.
Zapostavljanje lične higijene nije moj običaj, nego sam se ozbiljno zaljubila u Skypera Stevu iz Malog kokošinjca, pa nisam imala vremena za tuširanje.
Inače, Steva ne živi u nečijem kokošinjcu, nego se tako zove njegovo selo.
Hm, Mali kokošinjac sa velikim internet kafeom.
Baš bih želela tamo da se preselim iz buđavog Beograda.
Večeras mi je obećao da ćemo se videti kad raskine sa svojom Whats app devojkom.
Uh, dnevniče, moram da ti poverim jedan moj biser.
Do danas nisam čula za Whats App, pa sam pitala Stevu da li je to neki svinger klub.
Nisam ga to slučajno pitala, jer moj Steva voli svingeraj.
I tako sam pomislila da se njegov svinger klub zove Whats App, pa se on smejao i prepričao Radmili moju sramotu, a ona je baš zlobna.
Sutra će mi se smejati ceo Skype.
Glupo je da mi tako uzvrati za vernost.
Eto, svi se okreću Skype neprijateljima, a ja ostajem ovde, kao u onoj Šantićevoj pesmi.

19.1.2015.

Auh, danas je malo falilo da izgori naša trospratnica.
Pričala sam sa Stevom, pa zaboravila da skinem šerpu sa ringle, ali mama je kriva.
Nije trebala da ide u prodavnicu po hleb kad je znala da ćaskam sa dragim.
U tri popodne smo se zbog toga užasno posvađale.
Možda se i nebismo svađale da mi se Steva na vreme javio na poziv.
Nego, baš je tad morao da raspravlja sa Valentinom oko vođenja Skype grupe:
"Nazovi me u ponoć".
Nemam ništa protiv te grupe, ali ne volim u ponoć ni sa kim da delim svog internet mezimca.
Jednom sam bila sa njima u razgovoru i nije mi baš bilo prijatno kad je Valentina besramno flertovala sa Stevom, iako je znala da ću mu za koji dan samo ja biti devojka.
Čak se drznica usudila da slaže da sam predmet internet podsmeha već godinama.
Nije mi jasno kako mogu biti predmet podsmeha ja koja se u milimetar razumem u Skype.
Ne kažem da se ostali ne razumeju, ali još niko nije stigao do milimetarskog razumevanja u nešto tako vredno.
Sreća što Tesla nije živ, jer bi sigurno umro od muke što baš on nije stvorio Skype.

20.1.2015.

Steva je veliki lažov, a ja sam takav baksuz da sam to shvatila tek na ovaj sveti dan, tri sata nakon njegove laži.
Čekala sam ga do podneva da mi se javi na Skype, pa mi je, kad sam ga nazvala na telefon, rekao da se kupa na crnogorskom primorju i da se zato nećemo čuti narednih deset dana.
Onda sam popila tabletu za smirenje koja me je uspavala, pa mi je u snu neka žena rekla:
"Koje bre kupanje sinko na crnogorskom primorju usred januara".
Mrzela sam i tabletu i ženu veoma kratko.
Ko zna koliko bi trajala ta mržnja da mami nisam ispričala san, a ona mi potvrdila da žena ima pravo i predložila da ako ne verujem, odem u Crnu Goru i proverim da li se neko kupa na moru po ovako strašnoj zimi.
Marina me je jedva nagovorila da se priključim novoj grupi:
"DoČeDoJes".
Pitala sam je kakav je to glupi naziv, a ona mi je prevela skraćenicu.
Naime, kompletan naziv grupe je:
"Dok čekam njega, dosta mi je svega".
Tu se okupljaju ženske koje su se smuvale sa momcima na Skypeu i koji često odbijaju da se jave na naše pozive.
Nekad plačemo, nekad psujemo i sve u svemu, cilj je kukanje do iznemoglosti.
Ume čak i da pomogne, jer sam nakon prvog kukanja zaspala kao mala beba.

21.1.2015.
Danas je za promenu malo falilo da ubijem sebe umesto mame.
Naime, Radmila mi reče da se ukida Skype prvog februara, a ja poverovala i zaboravila koliko je zlobna, pa htela da se ubijem kombinacijom pleteće igle i struje.
Čula sam da pomaže ta kombinacija kod ubijanja, ali me je sprečio Skype poziv da okončam svoj kukavni život.
Mnogo sam postala zaboravna.
Mama kaže da imam neki elektronski poremećaj u mozgu.
Jedna od prijateljica iz grupe o kojoj sam juče pisala ima komšiju doktora, pa sam je pitala da li bi mogla preko veze da mi sredi pregled zbog tog mog elektronskog poremećaja.
Odgovorila je da ne može kod njega da mi sredi tu vrstu pregleda, jer njen komšija nije psihijatar, već ginekolog.
Druga prijateljica je na to dodala da bi komšija ginekolog mogao da me pregleda ako se moj elektronski poremećaj sa mozga proširi, pa siđe tamo dole.
Užas, kako je nepristojna!!!
Nije ni čudo što zbog svog bezobrazluka i česte promene internet momaka za nju kažu da je ženska na klik.

22.1.2015.

Jupiiiiiiiii!!!
Steva se vraća sa crnogorskog primorja, doduše, ne sa kupanja, već iz posete bolesnoj babi.
Hteo je da ostane deset dana, ali je baba prebačena u bolnicu, pa kaže da nema smisla da se on dosađuje u njenoj kući dok nju u bolnici zabavljaju medicinske sestre.
Do danas nisam znala da medicinske sestre moraju biti i zabavljači, a tako bi i ostalo da nisam ponovo počela da verujem Stevi.
Ah, tako me je lako slomio.
Toliko se ponizio da je crnogorskog komšiju sa kojim ne razgovara već deset godina zamolio da mu pozajmi Skype vezu kako bi se čuo sa mnom.
Danas sam napustila onu grupu za žensko kukanje.
Guske su ljubomorne što se Steva vraća baš meni, a o pozajmljivanju Skype veze od smrtnog neprijatelja radi mene, da i ne govorim.
Tačno sam osetila da bi proćelava Dragana počupala od zlobe svu kosu kad bi je imala dovoljno.
Od šest do osam bi mi bilo jako dosadno da se nisam setila praktičnog rešenja za ubijanje dosade.
Mame nije opet bilo u kući za svađu, sa susedima sam se posvađala pre useljenja na Skype, pa sam rešila da se napokon okupam.
Sve u svemu, kako stvari stoje, Skype će postati moja nova kuća, a odlazak pod tuš najomraženiji način lečenja dosade.