Dnevnik virtuelne paćenice - mart 2015.

6.3.2015.
Noćas i danas mi je glava bila u centru pažnje.
Prostije rečeno, bila je meta mojih preventivnih napada.
Nikako ne mogu da oteram Stevine glasove iz nje.
Naime, nije fer da slušam Stevu dok flertujem sa Jocom.
Njegovi glasovi su na momenat bili tako jaki da mi se učinilo kako mi je potpuno ušao u glavu.
Znate ono kad neko doslovno unosi kofere i useljava se u stan, a uz to psuje što sve ne ide po planu.
Ipak, relativno brzo mi je palo na pamet da nečiji putni kofer sa svim stvarima koje poseduje teško može stati u ljudsku glavu, pa sam shvatila da sam samo sanjala taj prizor.
Međutim, Steva je i na javi kopao po mojoj glavi.
E, zato sam prvo uzela dve packalice i umesto po muvama tupkala po njoj sa svih strana da isteram Stevu, a da ipak ne povredim glavu.
Kad se ispostavilo da taj potez ne deluje, dohvatila sam manji čekić i krenula u akciju.
Zamišljala sam da ukucavam eksere, pa sam napravila nekoliko čvoruga i ni tad nisam postigla željeni rezultat.
Konačno sam dohvatila staklenu čašu, jer je Steva užasno režao.
tresnula sam je o glavu u nadi da će najzad umuknuti i otići na spavanje nakon tako naporne selidbe, ali Steva ko Steva.
Ne samo što nije prestao da urla, već je počeo da preti, sada već kroz glasove razbijene glave.
Tačno, nekoliko sati sam provela na hirurgiji i često mi se javljala želja da nestane i sama glava ako je nešto bolje nemoguće.
A onda, eh, setila sam se da treba da nabavim pametni mikro telefončić koji ću zbog Skypea ugraditi u dragoceni mozak.
Uh, dobro zvuči mikro telefončić.
Moraću da predložim Telekomu tu proizvodnu liniju.
Samo se nadam da neću opet naleteti na operatera koga su moje lične uvrede poslale na godišnji odmor.

8.3.2015.
Oh, umesto poklona, za osmi mart sam dobila pravu zarazu zvanu Stevitis, ako se tako može reći.
Nismo se čuli već nekoliko nedelja, a on je i pored toga bezobrazno počeo da se širi po meni.
Prvo je zahvatio glavu kao što rekoh, zatim grudi, stomak, a da stvar bude strašnija, stigao je i tamo dole.
Otišla sam kod lekara opšte prakse kako bi mi dao uput za ginekologa koji će Stevu izvaditi iz mene.
Lekar je pitao da li sam u drugom stanju, pa sam mu sa čuđenjem odgovorila da se na Skypeu još uvek ne ostaje u drugom stanju.
Kad sam mu objasnila problem, rekao mi je da vađenje Steve ostavim za psihijatra, jer tu ginekolog ništa ne može.
Sramota me je da se smucam po psihijatrima.
Zato ću pronaći neku online varijantu.
Ne mora baš svako da zna da sam zaražena.
Negde predveče mi se javila nada u Stevinu dobrotu, ali nije odgovarao kad sam ga nazvala.
Htela sam da ga zamolim da prestane sa širenjem, a prokletnik izbegava da odgovara na moje pozive.
Kako sad stvari stoje, izgleda da je on u toj meri opsednut sa mnom da će me u svakom pogledu udvostručiti kad mu ponestane mesta.
Ma, možda to i nije tako loše.
Imaću ličnost sa kojom ću moći da pričuckam na Skypeu kad ostatak sveta bude odmarao.

14.3.2015.
Oh, opet nisam ispala fer prema Jeleni.
Naime, taman kad sam trebala da joj napravim onaj čuveni novi Skype nalog koji sam prošlog meseca spominjala, dobila sam poziv na čekanju.
Jelena je imala razumevanja i odgovorila sam na poziv grupe:
"Pregršt pozitive".
To jako lepo zvuči, kao da je reč o senu.
Baš sam se raznežila i setila mlađih dana kada sam zamišljala da se sa svojim profesorom Simom valjam po senu.
Iskreno verujem da Sima ne bi odoleo mlađoj curi samo da je u ovako velikom gradu za hitan slučaj bilo lako pronaći seno.
E, sad da se vratim na grupu pozitivaca.
Pošto su već skupili pregršt pozitive, želeli su i meni da pošalju jedan paketić.
Objasnili su mi da trebam kliknuti na opciju Sačuvaj.
Na pitanje gde se krije datoteka pozitive, dobila sam odgovor da se ne krije nigde, već da će najvećom mogućom brzinom pretrčati iz softvera u hardver, a iz hardvera, tj. sa hard diska pravo u mene.
Znači, pozitiva ipak nije potpuno pozitivna kad je tako nemilosrdan preletač, ali nema veze.
Sva presrećna sam prekinula vezu i zaboravila na Jelenin nalog.
Čekala sam da mi putem Skypea bude poslata pozitiva i moje čekanje beše uzaludno.
Trzala sam se na svaki glupi čet, a od pozitive ni traga.
Čak sam se u jednom momentu uplašila da je Skype ukinuo prenos datoteka.
Najzad je Jelena nazvala i pitala u čemu je problem.
Kad sam joj objasnila situaciju, jedva me je ubedila da pozitivu nije moguće poslati u datoteci.
Potom je uzdahnula i saopštila mi da će se sama snaći i napraviti novi Skype nalog, jer je to naše kreiranje naloga toliko baksuzno da će me neka glupa ekipa sledeći put ubediti da mi Alkaida preko Skypea šalje bombu.
Nije na vreme prekinula vezu, pa sam je čula kako kaže da mrzi iživljavanje nad slabijima.
Ma, ko je bre slab!?
Zar ja koja sam jutros namerno tresnula o zid veliku saksiju za cveće i probudila komšijine razmažene kućne ljubimce.

19.3.2015.
Ne mogu da se odlučim da li sam danas bila žrtva omađijanih mozgova ili estradna zvezda zatvorenih Facebook grupa.
Premda nisam Facebook zaluđenik, imam odlične uši.
Naime, u novinama je osvanula vest da je jedna glupača koja na nesreću nosi moje ime i prezime pre nekoliko dana tek rođeno dete ostavila pred vrtićem:
"Kuc, kuc".
Prvo, zašto društvo dopušta da se jedno ime i prezime u istom porodilištu ponovi tokom sto godina, jer evo do čega dovode takvi duplikati.
Drugo, čak i da imam dete, da sam najbezosećajnija osoba na svetu, ne bih ga ostavila pred vrtićem sa ovim prostačkim imenom.
No, kako sam toga dana bila jako popularna u određenim društvenim krugovima, imala sam celodnevne pozive, naravno, na Skypeu.
Ljudi su me pitali ko je otac, kako mogu da krijem tako strašnu tajnu i šta ću ako to dete jednog dana bude trebalo da mi pruži lekarsku pomoć.
Kad gle vraga, taman pred ostvarenje tog humanog dela shvati da sam majka koja ga je ostavila.
Zanemeli su na moj odgovor da još nisam otišla na audiciju za junake meksičkih serija.
Predložila sam im da dođu kod mene i pretraže celu kuću da bi se uverili da ovde nema ostavljenog deteta.
Pitali su me kako da pretraže kuću ako sam dete ostavila pred vrtićem, kao i da li sam toliko glupa da poverujem da će zabrinute građane dete i pred vrtićem čekati danima.
Joca se na kraju sažalio i detaljnije pretražio vest.
Ispostavilo se da moja imenjakinja živi u nekoj selendri za koju niko ne bi ni čuo da ga nisu otkrili Joca i novinari koji vole da kopaju po sitnim crevima naših života.
Sreća što nije stigla na red moja ideja da od centra za socijalni rad tražim potvrdu o izostanku svake vrste bezosećajnosti u mom slučaju.
Ipak, možda bi bilo dobro da promenim ime koje će biti neka vrsta polutajne, kako se ne bi desilo da mi zlobnici jednog dana napakuju ubistvo nekog popularnog premijera.

22.3.2015.
Euforija u vezi moje internet popularnosti još traje.
Ako se ovako nastavi, moraću da nabavim elektronski potpis.
Radmila je totalno smekšala prema meni i tražila je da joj pošaljem autograme za nju i njenih trista prijatelja iz sela Zlatna pahulja.
Isto su tražili i ostali iz mog bivšeg društva, naravno, neračunajući Stevu.
Primetila sam da se već nekoliko dana ne širi po meni, a čula sam da ima nekakav gadan grip.
Baš je human, jer bi mi još samo falio njegov grip.
Kad sam pitala Radmilu da li njeni prijatelji priznaju elektronski potpis, odgovorila je da odustanem od te ideje s obzirom na činjenicu da je računar u tom selu za većinu misaona imenica.
E, super, ako je čudo današnjice za njih misaona imenica, to znači da duboko razmišljaju o kupovini računara u najkraćem mogućem roku.
Vezano za popularnost, doživela sam neopisiv šok kada sam zbog njegovih zasluga predložila Joci da podelimo lovu čim stigne.
Rekao mi je samo da taj svoj deo prepušta mom psihijatru.
Svašta, zašto me svi šalju kod psihijatra?
aha, znam, nemaju hrabrosti da zakažu sopstvene termine i ja im služim kao posrednik.
Uh, biće gadno kad psihijatru odnesem spisak mojih Skype kontakata.
Uzvratila sam Joci udarac pitanjem u vidu intelektualnog spusta da li su junaci igrice Silvester i Ročester zli gay ljubavnici, baš kao što sam ti dnevniče obećala u februaru.
Joca je hladno rekao da se njega ne tiče tuđa seksualna orjentacija.
Kako ga se ne tiče kad se sa njima često susreće, jer ako ga seksualno ugroze, ja ću možda biti na nacionalnoj televiziji i neću moći da ga odbranim.

30.3.2015.
Na jednom forumu sam konačno pronašla odgovarajućeg psihijatra, ali su se događaji odvijali tako neprijatnim tokom da ću neko vreme morati da se krijem od društvenih mreža.
Naime, poslala sam psihijatru privatnu poruku na forum i dogovorili smo telefonski razgovor.
On koristi Viber i Whats app i kaže da nema vremena za Skype.
Nazvala sam ga da mu izdiktiram imena mojih Skype kontakata koji nemaju hrabrosti da za sebe zakažu termine.
I umesto da se prihvati zapisivanja imena, rekao mi je da prvo ja dođem narednog dana u 16 časova.
E, pa, baš tad ne mogu, jer imamo veliku Skype svečanost povodom ne znam tačno čega.
Ko bi pamtio povode kad se te svečanosti događaju svakih nekoliko sati, a 16 časova je siguran termin.
Psihijatar mi je rekao da još nikada niko nije zakazao pregled za dvesta osoba sa jednog spiska.
Uzvratila sam mu da sam ja začetnik mnogih naprednih ideja na internetu.
Ta izjava na njega nije ostavila prejak utisak, pa je samo ponovio da dođem kad ne budem imala svoje Skype svečanosti.
Tada sam shvatila da je sa mnom sve u redu, jer mi je psihijatar na lep način rekao da očigledno nikada neću imati vremena za njega i oko toga nije pravio nikakvu frku.
Mislila sam da smo Radmila i ja ponovo drugarice, pa sam je nazvala nakon psihijatra i izvinula joj se što nikome od Skype kontakata nisam uspela da zakažem duševni pregled.
Izjavila je da mi posedovanje računara od hiljadu eura ništa ne vredi kad mi sistem u glavi pada svakih pet minuta.
Nakon sat vremena sam ustanovila da me je više od polovine kontakata blokiralo.
Sad sam u neopisivom škripcu.
Sve moje dosadašnje Skype svečanosti su otkazane, a psihijatar se ne javlja na telefon.
Poslednje što danas hitno moram učiniti je da blokiram drugu polovinu kontakata i postignem nerešen rezultat u blokiranju.
Vratiće se oni veoma brzo, sve sni da sam od njih mnogo:
drugačija, originalnija, pametnija, popularnija.
Baš zanimljiva slučajnost.
Četiri reči koje se završavaju sa ista tri slova.
Eh, da nisam preumorna od skupljanja informacija u mozgu, otišla bih na filološki fakultet da saznam postoji li smer za studiranje slaganja jedinstvenih reči.
Tada ne bih bila klasičan filolog, nego, narodski rečeno filolog-slagolog.
NO, ako upišem fakultet, moji Skyperi će se na mene definitivno naljutiti što ih zapostavljam.