Možda nije svakome lako da prepozna ono što mu je najvrednije u životu.
Možda nije svačiji glas razuma dovoljno jak onda kad mu je najpotrebniji.
On se uglavnom javi, samo je pitanje šta sve čovek pretrpi dok se to ne desi.
Tačno je i da bi svako to odmah trebao znati, pa opet, ljudima trebaju mir i sreća da bi došli do najvažnijeg saznanja.
Nije sramota reći da najviše volimo svoje roditelje i život koji su nam dali, a logično je da je priča o spoznaji onog najvrednijeg za nas, tekla otprilike ovako:
Pre nego što smo izašli na ovaj svet, čuli smo nevidljivi glas koji nam je rekao:
"Da bi čovek bivstvovao na zemlji, postoje tri preduslova:
Tako i ti srećniče stičeš tri preduslova za dolazak na ovaj svet", oglasila se nevidljiva sila.
"Kako to misliš", prestravljeno je zapitao čovek".
"Ne prekidaj me", odgovorila je nevidljiva sila.
"Dakle, kao što rekoh, postoje tri preduslova.
Prvi je jedan otac koji te je začeo.
Drugi je jedna majka koja te donosi na svet
Treći je jedan život kojim ćeš živeti.
I zapamti, ako sumnjaš u ljubav majke i oca, u moć života u tebi, postoji opasnost da ti ta sumnja pomuti razum".
"Zašto samo jedan otac, jedna majka i jedan život", nezadovoljnim tonom je zapitao dolazeći čovek.
"Zato mali čoveče, što ćeš najviše voleti, čuvati i ceniti ono jedno što ti je dato i ako to jedno izgubiš, posebno ako se to dogodi tvojom krivicom, izgubićeš i deo sebe", odgovorila je nevidljiva sila.
"Da li to znači da ne mogu imati dva oca, dve majke i dva života zato što bi njihova vrednost tada znatno opala?"
"Svaka čast mali čoveče!
Biće od tebe nešto.
Sreća je što si na vreme shvatio ono što će ti najviše vredeti.
Ipak, ne zaboravi ovu priču da ispričaš i onima koji nisu imali tvoju sreću, jer nisu videli razlog zbog koga bi cenili baš to jedno što imaju".
Tada je mali čovek obećao da će širiti priču o vrednosti naših stvoritelja i života, u nadi da će tako ljudima pomoći da na vreme razviju osećaj prema bližnjima.
I ako nismo naučili da volimo i cenimo ono jedno što imamo ni nakon svetlih primera iz života, zapitajmo se da li i mi snosimo krivicu za tako veliki promašaj.
