Moja auto brbljografija

Krajnje cenjeni poslodavac!!!
Ja sam Finka, a tako me i ljudi zovu.
Čula sam jutros na pijaci da tražite poslovnu sekretaricu sa dodatnim sposobnostima za vašu firmu koja je navodno davno trebala da se ugasi.
Dali su mi i poštansku adresu na koju sam već deset puta slala ovu auto brbljografiju.
Ne verujem da je adresa pogrešna, mada mi je nešto kvrcnulo da treba da poverujem.
Ne bih ja ovo ni mogla da sastavim da mi komšija Pera nije pomogao.
Znate, on ima samo jedan više razred osnovne škole.
Oseća da ga nagriza savest zbog jednog lošeg postupka.
U sedmom razredu smo zajedno polagali popravni iz biologije i taman pred moj nastup na popravnom smo se posvađali, tako da sam se ja iznervirala, ponavljala i školi rekla: "Zbogom".
Eto vam ga šta čoveku inat može da napravi.
I sad mi on stalno pomaže da pišem brbljografije za posao.
Moje radno iskustvo se sastoji od nekoliko pokušaja da se ne izblamiram.
U prva dva pokušaja se radilo o kuvanju kafe.
Prvi put mi je pokipela kafa tako jezovito da je krečenje direktorove kancelarije bilo hitno.
No, da stvar bude gora, kafa je pokipela u prisustvu njegovih moćnih poslovnih partnera.
Ipak, svi smo jako srećni što u toj gužvi nismo izgoreli.
Drugi put me nešto izazivala šefica kadrovskog, pa sam joj prosula kafu na glavu i nisam ja kriva što je crni napitak cureo sve do skupih cipela.
Samo, žali Bože dobre kafe.
E, onda se zamenik računovođe sažalio na mene, pa mi sredio da budem poštarka.
A ja baksuz od lglave do pete, pa jednom prospem torbu i sav sadržaj u kome je bilo novca saspem pravo u sneg.
Opet nisam kriva što je sneg našao da pada baš u udarnom terminu za nošenje pošte.
I poslednji put sam radila na telefonskoj centrali.
Kako sam noć pre lumpovala, zaspim na poslu baš u nezgodnom trenutku.
Nisam čula da telefon zvoni, a na nesreću zvala potresena direktorova ćerka da me zamoli da mu prenesem vest o ženinoj smrti, jer ona nije imala petlju.
A ja hrkala samo tako, pa je direktor zakasnio na ženinu sahranu.
Od tad ne radim ništa previše korisno.
Tri štoka papira sam potrošila na uzaludne zahteve, ali nema veze, ostalo mi to iz prethodnih firmi.
Sad sam pri kraju štokova, pa vas iskreno molim za odgovor.
Radiću sve, pa taman i morala da ostajem posle posla sa vama u nekom jeftinom i prljavom motelu.
Pera će dolaziti da mi piše saopštenja, a njegov nećak Janko da dodaje tačke i zareze.
Iskreno, samo vaša, službeno i privatno
U dobru, u zlu, u žaru i požaru
Finka Dobrić