Zašto sebi prećutkujemo sebe?
Šta tako strašno sebi o sebi
ni u ludilu ne možemo reći?
Zašto se više od svega stidimo sebe
onakvih kakvi stvarno jesmo?
Zašto sebi ne priznamo najočiglednije o sebi?
O nama mnogi mnogo toga znaju
dok mi potiskujemo sebe u sebi.
Žalost koja vodi ka katastrofi
do koje ne bi došlo kada bismo bili svesni
u šta će nas pretvoriti eksplozija
zbog prećutkivanja unutar sebe.
Nismo tako retko slušali priče
o čoveku koji više nije čovek,
već gar nad kojim plaču prijatelji bivši,
neželeći ga nazad uništenog,
već traže privid koji su voleli.
Mi pak težimo da ostanemo privid,
jer manje boli nego da smo ljudi,
manje nam se smeju površni bednici
čijem mišljenju dajemo prednost
nad vatrom koja će nam zapaliti dušu
kad jednom ćutanje dođe po svoje.
Nema komentara:
Objavi komentar