UNAPREĐENJE

"Ne razumem Pero. Daćeš otkaz celom transportnom odeljenju zato što...
Ma, ne usuđujem se ni da kažem".
"Hajde Mile, ne pravi se fin.
Mislim da ćeš pogoditi".
"Uh, ovaj, onda, daćeš otkaz transportnom odeljenju zbog samoreklamiranja".
"Naravno Mile, predosećam pravi medijski spektakl.
Slikaću se za sve svetske medije, ito, kakvim povodom.
Ugasiću nešto što postoji već decenijama, a onda će me radnici napasti i ja ću biti najveća žrtva.
hej, bio sam svugde, ali sada ću biti u žiži zbog navodne krize od čijeg rešenja ili debakla zavise mnogi životi i moje će ime biti najčešće spominjano, razumeš, moje ime!"
"Uh, pa ti si lud.
Da li je sve to vredno bilo čega?
Nije u redu da toliki svet ostane bez hleba!
"Hajde, Mile, kaži nešto lepo dok ne bude prekasno".

Međutim, bilo je prekasno za nešto lepo, jer su Miletove poslednje reči glasile:
"Uh, ova kafa"...
Potom se srušio na pod, a Pera se smejao.
Odlično je znao da će sasvim sigurno sa sebe skinuti sumnje za Miletovu smrt, jer je upravo taj isti Pera uzdanica društva.
I sve što je Pera znao, obistinilo se.
Miletova smrt je prošla skoro nezapaženo.
Čak su i nezadovoljni radnici poverovali da je doživeo srčani udar.
Što se medijske propraćenosti masovnih otkaza tiče, ona je bila odlična.
Malo galame i Perino postavljanje na mesto predsednika državne Skupštine, jer je lepo izgledao i pokazao se kao odličan govornik.
Sve ostalo, sva laž u njemu, sav nemoral, nisu bili bitni ni za šta drugo osim kao preporuka za unapređenje, a što se novca za plate tiče, njega je bilo, samo što nije bio ravnomerno raspoređen, ito, sasvim namerno.