Ne otkrivaj se ako je to štetno
za okolinu, za one koje voliš.
Ne reci nikad tajnu svoje duše
i ćuti večno, u podmuklom boolu
koji te razdire, ali druge štedi.
Poštedi majku, poštedi oca,
ne daj da znaju kakvu tajnu nosiš,
a onom' ko ti je uništio nadu,
nikad za uzvrat ne pružaj osvetu.
Nisu ljudi krivi što te ne shvataju.
Kriva je sudbina što si drugačiji,
a ti si kriv što ni za šta na svetu
ne bi pokušao da promeniš sebe.
I, onda, trpi sulude principe,
nikog ne opterećuj, ne daj da znaju.
Reči neka ostanu prigušene u tebi,
čak i ako zbog svega platiš životom.
Radije trpi nego da te savest
kida dok se svetiš i zlobuješ zlobom,
samo zato što ti naopako ide,
Što si ostao neostvaren i gnevan.
u tom jednom, nesrećnom životu.
I dok trpiš, ne zavaravaj se
da će novi život doneti ti sreću,
jer ti si nevernik, bez nade za bolje.
Vera u savest je sve što sada imaš.
Kakve li ironije, za sve poput tebe.
Nema komentara:
Objavi komentar