TUŽIBABA U KUĆI

i poslednji od šest skečeva iz serije:

Mali problemi, - (dramski tekst za mlade)

 

(U prostoriji se nalaze dvoje dece sa tatom i tetkom koji sede za kuhinjskim stolom.

Dok tata i tetka ispijaju kafu, dečak devojčicu drži za kragnu jednom rukom, dok se drugom rukom sa devojčicom otima za pismo).

 

Milan:

Tata, uhvatio sam tužibabu!!!

 

Maja:

Milane, puštaj i mene i moje pismo.

Ko ti je rekao da treba da čitaš moje pismo, sram da te bude!!!

 

Marko:

Dobro, ko je sad ovde veća tužibaba?

 

Verica:

Po onome što sam čula, Maja je napisala pismo deda mrazu koje se Milanu nije svidelo.

 

Maja:

Naravno da mu se nije svidelo kad sam njega prvog optužila.

 

Milan:

Eto, vidite da je tužibaba!!!

Sve je htela da nas ogovara kod deda mraza, ali ja ne dam da to pismo ode u poštu!!!

 

Marko:

I, dobro, Majo, šta si tačno tražila od deda mraza?

 

Maja:

Tražila sam da mi za Novu godinu pokloni kuću u kojoj ću sama da živim.

 

Verica:

A ko će da ti sprema jelo?

 

Maja:

Sve sam ja to lepo smislila.

Ti ćeš tetka da mi spremaš jelo, a tata će da mi ga donosi.

 

Milan:

Rekla je da mama i ja ništa ne valjamo.

 

Marko:

A šta je sa tetkom i sa mnom?

 

Maja:

Vi ste super.

Samo je problem u tome što je tata odabrao pogrešnu mamu za nas, a tetka je odabrala pogrešnu sestru.

 

Verica:

Ne, ne, mama je odabrala tatu, a ja sam od mame starija čak pet godina, tako da ona mene nikako nije mogla odabrati.

 

Milan:

Neka vam samo kaže šta je planirala da radi u toj njenoj kući.

 

Maja:

broj 1. planirala sam da mi mama ne upada stalno u reč.

broj 2. Planirala sam da nedeljom moju simpatiju Mišu zovem na sok i kolače.

I najvažniji broj 3. Planirala sam da mi Milan više ne krade lutke, a da me mama ne sluša dok sa drugaricama pričam na telefon.

 

Milan ogorčeno:

Hej, ja nisam devojčica da ti kradem lutke, a to što ih ti stalno gubiš, nije moj problem.

 

Verica:

Kad ti mama sluša razgovore ako svi znamo da po ceo dan nije u kući?

Maja: Već tri puta sam je uhvatila da se šunja oko telefona dok ja pričam.

 

Marko:

Au, Majo, pa nemaš ti valjda neke tako strašne tajne koje mama ne sme da čuje?

 

Maja:

Nemam strašne tajne, ali hoću slobodno da živim i dišem.

 

Verica:

E, to o slobodnom životu i disanju je čula od njene drugarice Milice koja ima trojku iz vladanja.

 

Milan:

I šta bi bilo da je pismo stiglo do deda mraza?

Svi bismo završili u TV dnevniku.

 

Maja:

Deda mraz nije izdajica!!!

Sramota što sumnjaš u njega!!!

 

Verica:

I kako bi bilo Majo da ti odustaneš od ovog pisma?

 

Marko:

Da, Majo!!!

Deda mraz ne može da misli samo na tebe.

Živi veoma daleko i pored svih poklona koje treba da nosi tebi i tvojim drugarima, ne može još i da ponese čitavu kuću.

 

Maja:

Ne mora da je nosi.

Može ovde da je napravi.

 

Verica:

Ako za to čuju tvoji drugari, rećiće da si sebična, da tražiš više od njih i da misliš samo na sebe.

 

Maja:

Ja nisam sebična!!!

 

Milan:

A još ako svi čuju da je htela da postane tužibaba...

 

Maja:

Neću da postanem ni tužibaba!!!

 

Marko:

Zato drugi put dobro razmisli, pa tek onda deda mrazu napiši pismo.

 

Maja:

Pristajem ako o ovome ništa ne kažete mami.

 

Verica:

Naravno da joj ništa nećemo reći, jer bi u tom slučaju postojala velika opasnost...

 

Milan, Marko i Verica u glas:

Da i mama napiše pismo deda mrazu u kome će ogovarati ukućane.