PUT OKO SVETA OD NAJMANJE GODINU DANA

 

(Mama, njeno dvoje dece i njihova tetka sede za stolom i razgovaraju.

Tetka Verica na sto spušta gomilu novina i predaje ih Snežani).

 

Snežana:

Hej, ljudi kakva je ovo gomila novina?

 

Maja:

Ništa strašno mama, samo smo ti doneli predloge sa destinacijama.

 

Verica:

Snežo, imaš veoma kreativnu decu.

Imaju ideju da te pošalju na put oko sveta od najmanje godinu dana.

 

Snežana:

Ohooooo, a o čijem ću trošku putovati?

 

Milan:

Recimo da možeš lako pronaći sponzore za takvu ideju.

 

Snežana:

I ti, smatraš da sponzori u današnje vreme niču na nekoj grani?

 

Verica:

Zapravo, Snežo, deca nemaju hrabrosti da ti kažu da ih opterećuje tvoje zvocanje.

Zato su smislili ovaj put oko sveta.

 

Milan:

Ipak smo zaboravili da kažemo da može i na više od pet godina.

Godina dana je samo krajnje rešenje.

 

(Maja otvara jedne novine i Snežani pokazuje željeni članak).

 

Maja:

Evo mama, vidi ove novine.

Ovde piše da brod kreće za tri nedelje.

 

Snežana:

Žalim slučaj, bojim se plovidbe morem.

 

Milan:

Eto onda prilike da te tvoj psihoterapeut oslobodi tog straha.

 

Snežana:

I da mi za to vreme direktor napiše otkaz.

 

Maja:

Mama, za ime sveta, pa neće te terapeut osam sati dnevno oslobađati straha.

 

Verica:

Uf, kad malo bolje razmislim, Sneža je prilično zahtevna po pitanju oslobađanja...

 

Snežana:

Verice, pazi šta pričaš pred maloletnicima.

 

Verica:

Eeeee, baš imam na koga da se ugledam.

Ti zaboravila da paziš kako se ponašaš, pa tako i ja zaboravila da pazim šta pričam.

 

Maja:

Dobro mama, možeš onda putovati avionom.

 

Snežana:

Opet žalim slučaj.

Pored plovidbe morem se bojim i visine.

 

Verica:

Da, da, uglavnom su tako plašljivi ljudi koje vadi jedino hrabrost na jeziku.

 

Milan:

Mama, da li to znači da otpada i bilo kakav put vozom i autobusom?

 

Maja:

Naravno da otpada ako se pored svega boji autobuske prašine i zvuka lokomotive.

 

Snežana:

Uozbiljite se konačno!!!

Predlažem da negde daleko otputujem u mislima.

Samo mi recite kada da krenem.

 

Maja:

Kad god ti se učini da bi zvocanje mogla zameniti dubokim mislima.

 

Verica:

E, pošto moja seka ne zna tačno kada šta treba da joj se učini, neka to bude dok...

 

Maja i Milan u glas:

nam tetka kuva kafu, daje pomalo crnog vina i priprema nas za noćni provod u diskoteci.