ODLOŽENO SPAVANJE

 

(Mama, njeno dvoje dece i njihova tetka sede za stolom i razgovaraju.

Tetka Verica u ruci drži koverat sa tek pristiglom molbom).

 

Verica:

Snežo, stigla je molba za tebe.

 

Snežana:

Kakva molba, pa ja nisam pravnik ili direktor neke firme.

 

Verica:

Eto, tvoja deca baš nisu imala hrabrosti, pa su ti napisala molbu.

 

Snežana:

Oh, ovde hrabrosti sve manje, a haosa sve više.

Koliko se ja sećam, u dobra stara vremena, tamo gde nije bilo hrabrosti, nije bilo ni haosa.

 

Maja:

Ok, mama, pusti tetku da ti pročita našu molbu.

 

(Verica čita molbu).

 

Verica:

Poštovana mama!!!

Molimo vas da nam omogućite odloženo spavanje svakog produženog vikenda, odnosno, od četvrtka do nedelje.

Time ćemo postati društveno prihvatljivija deca.

Uz svu zahvalnost, vaši Maja i Milan.

 

Milan:

Stvarno smo našli kome ćemo da persiramo.

 

Snežana:

Dakle, smatrali ste da će me odobrovoljiti vaše zvanično obraćanje?

 

Milan:

Ma, ne, samo smo hteli šire da se obrazujemo i vidimo kako je to obraćati se voljenom roditelju na starinski način.

 

Snežana:

Dobro onda.

Čemu odloženo spavanje, pa još i produženi vikend?

 

Maja:

Hteli bismo da se naskačemo ko ljudi i izbacimo iz sebe svu negativnu energiju.

 

Snežana:

A gde biste to da skačete?

U Siminom vinskom podrumu?

 

Verica:

Ne draga.

zar ne shvataš da deca žele da idu u diskoteku?

 

Snežana:

U diskoteku od četvrtka do nedelje, a moliću lepo, koje je to vaše tačno predviđeno vreme za skakanje?

 

Maja:

Oh, to smo zaboravili da napišemo u molbi.

Hteli bismo zbog odlaska u disko da odložimo spavanje za najmanje tri sata.

 

Snežana:

E, ako čujem negde da postoji nagrada za skromnost, kandidovaću vas.

 

Milan:

Hajde, mama, što si na kraj srca!

Zar nije bolje da idemo u noćni provod nego da gledamo rijaliti?

 

Maja:

Da mama, treba da budeš ponosna što ne volimo da gledamo rijaliti i što smo u tom pogledu prava retkost među našim vršnjacima.

 

Snežana:

Pretpostavljam, još ponosnija što ćete se iz noćnog provoda vraćati sa podočnjacima i takvi petkom ići u školu?

 

Verica:

Ko kaže, Snežo, da svakog petka moraju ići u školu?

Recimo, da svakog drugog petka možemo srediti neku temperaturu.

 

Milan i Maja u glas:

Živela temperatura svakog drugog petka!!!

 

Snežana:

Dobro, deco, znate da vam ništa ne mogu odbiti.

Samo, šta ako se nastavnici sete vaše smicalice?

 

Maja:

E, mama, mama!!!

Baš si naivna!!!

 

Milan:

Dok nastavnici shvate suštinu problema temperature petkom…

 

Milan i Maja u glas:

mi ćemo već uveliko završiti osnovnu školu!!!