KRIVICA

Kriva sam, napokon javno priznajem,
ali od krivice više ne odustajem.
Breme koje se naglo uvećava,
nekakvo čudo sigurno obećava.

Ne znam pravi razlog svoje krivice,
ali su u igri važne sitnice.
Svakog dana, od jutra do mraka,
za čas stižem do pogrešnog koraka,
I stalno mi se javlja neko
ko je od sopstvene krivice naizgled daleko,
pa da već ako sam tako blizu
usput prebrodim i njegovu krizu.

U početku je bilo tužnih momenata,
jer profesionalne krivce baš niko ne shvata.
Sada smo već predaleko od tuge,
krivica i ja, zavisne jedna od druge.

Izmislite neku nagradu za krivce.
Tako ćete zauvek opustiti moje živce.
I nikoga neću imati srca da krivim
kad od bogatstva svetskog prvaka u krivici
neočekivano počnem udobnije da živim.

Znam, u početku će biti neobično,
mada se mora priznati da je logično
da krivica koja mnoge iritira,
kad-tad i nekom srećom mora da kulminira.